.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 111/2015
25.02.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Dragana Skoka i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu E.K. iz S., I.K., iz N., W.D. iz N., H.S. iz N., koje zastupa mr Z.B., advokat iz N.S., ulica ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 22 U 13195/14 od 16.12.2014. godine, sa protivnom strankom Agencijom za restituciju Republike Srbije, Područna jedinica Beograd, u predmetu vraćanja oduzete imovine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 25.02.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA presuda Upravnog suda 22 U 13195/14 od 16.12.2014. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom I dispozitiva odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv zaključka Agencije za restituciju Republike Srbije, Područna jedinica Beograd broj 46-037617/2014 od 16.09.2014. godine, kojim je odbačen zahtev tužilaca podnet dana 02.03.2014. godine, zaveden pod brojem 46- 037617/2014 za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje imovine, bivšeg vlasnika D.N. iz Z., kao neuredan. Stavom II dispozitiva pobijane presude odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova upravnog spora.
U zahtevu, kao i u tužbi, podnosioci navode da su Agenciji za restituciju naknadno, nakon podnošenja zahteva za vraćanje imovine dostavili dana 03.04.2014. godine odluke o oduzimanju imovine od bivšeg vlasnika D.N., a osporenim zaključkom donetim 16.09.2014. godine je odbačen zahtev zbog nedostatka ovih dokaza, punih pet meseci nakon što su navedene isprave stigle tuženom organu. Ukazuju da ni tužena ni sud nisu imali u vidu da podnosioci zahteva, objektivno, bez svoje krivice, a isključivo zbog nepostupanja u zakonskom roku arhiva Vojvodine po njihovom zahtevu za dostavljanje isprava o oduzimanju imovine nisu mogli uz zahtev da dostave zakonom propisanu dokumentaciju. Ističu da su osporeni zaključak i pobijana presuda doneti suprotno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku u pogledu otklanjanja nedostataka zahteva za vraćanje oduzete imovine, što je imalo za posledicu gubitak prava bez tužiočeve krivice. Predlažu da sud zahtev uvaži i ukine ili preinači pobijanu presudu.
Protivna stranka, Agencija za restituciju Republike Srbije, Područna jedinica Beograd, u ostavljenom roku nije dostavila odgovor na zahtev, već samo spise predmeta.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je osnovan.
Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je po oceni Upravnog suda odlučio tuženi organ kada je odbacio zahtev tužilaca kao neuredan, budući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 42. stav 7. Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju. Ovo stoga jer tužioci u zahtevu nisu naveli obavezne podatke, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja i sl, kao ni dokaz o postojanju pravne veze sa bivšim vlasnikom i to rešenja o nasleđivanju, odnosno drugi dokaz na osnovu kog se na nesumnjiv način može utvrditi pravna veza podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom. Pri tom je pobijanom presudom sud cenio navode tužilaca iznete u tužbi da su dana 03.04.2014. godine, dostavili tuženoj sve odluke o oduzimanju imovine bivšeg vlasnika, ali je našao da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku zakonitosti osporenog zaključka, budući da svi dokazi moraju biti priloženi inicijalno uz zahtev, a ukoliko nisu priloženi, zahtev se odmah odbacuje saglasno članu 43. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na to, da Upravni sud nije pravilno cenio navode tužbe, prihvatajući razloge obrazloženja osporenog zaključka, pri čemu se iz obrazloženja zaključka Agencije za restituciju Republike Srbije od 16.09.2014. godine vidi da tužena nije cenila naknadno dostavljene dokaze dana 03.04.2014. godine iako je iste posedovala pre odlučivanja po podnetom zahtevu. Kako tužena pre donošenja osporenog zaključka nije utvrdila činjenično stanje uz ocenu svih dokaza koje je posedovala pre donošenja odluke uz navođenje razloga koji su bili odlučni pri oceni dokaza, to se zaključivanje iz pobijane presude da naknadno dostavljene odluke o oduzimanju imovine bivšeg vlasnika nisu od uticaja na drugačiju odluku zakonitosti osporenog zaključka ne može prihvatiti kao pravilno.
Sud je cenio i ostale navode zahteva i nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijane presude.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da su pobijanom presudom povređena pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, pa je na osnovu člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09) odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 25.02.2015. godine, Uzp 111/2015
Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Rajka Milijaš,s.r. Olga Đuričić,s.r.
