.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 12/2014
12.09.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Dragana Skoka i Ljubice Milutinović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Karanović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu O.M. iz B.-N.B., koga zastupa punomoćnik G.S., advokat iz B.- N.B., za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda 23 Up 50/13 od 26.11.2013. godine, uz učešće protivne stranke Ministarstva odbrane Republike Srbije, Sektora za ljudske resurse Uprave za tradiciju, standard i veterane, u predmetu dodele stana, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 12.09.2014. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbačena je tužba tužioca O.M. iz B., za ponavljanje upravno-sudskog postupka okončanog presudom Upravnog suda 23 U 1436/11 od 21.02.2013. godine, kojom je odbijena tužba tužioca podneta protiv rešenja Ministarstva odbrane Republike Srbije, Sektora za ljudske resurse - Uprave za kadrove - Odeljenja za stambene poslove, UP-2 br.72/2010 od 20.12.2010. godine, kojim je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Grupe za utvrđivanje prava, Odeljenja za stambene poslove, Uprave za tradiciju, standard i veterane, UP-1 br.257-3/2010 od 02.06.2010. godine, kojim je odbijen zahtev tužioca, penzionisanog civilnog lica iz N.B., za davanje stana u zakup na neodređeno vreme, zaveden pod brojem 257-1/2010 od 12.04.2010. godine.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja podnosioc ukazuje da je u upravnom sporu tužbu za ponavljanje upravno-sudskog postupka okončanog presudom Upravnog suda 23 U 1436/11 od 21.02.2013. godine podneo u smislu člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, pozivajući se na presudu Upravnog suda 19 U 1992/12, kojom je isti sud o tužbi tužioca D.I. iz B., protiv rešenja istog tuženog organa tužbu uvažio i poništio rešenje tuženog organa, te predmet vratio tom organu na ponovno odlučivanje. Ukazuje da je i rešenje koje osporava u predmetu 23 U 1436/11 doneto uz povredu pravila postupka iz člana 199. stav 2. u vezi člana 235. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, kao i rešenje koje je bilo predmet ocene u predmetu 19 U 1992/12. Navodi da je zahtev za dobijanje stana u zakup podneo u vreme kada Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ nije bio ustanova koja samostalno ostvaruje dobit, te da u smislu Pravilnika o rešavanju stambenih pitanja u Ministarstvu odbrane („Službeni vojni list“ br.38/05,16/08,26/08 i 39/08) ima pravo na rešavanje stambenog pitanja u Ministarstvu odbrane Republike Srbije, zbog čega ukazuje da postoje i materijalno-pravne povrede zakona u provedenom sudskom postupku. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači pobijano rešenje, tako što će tužbu za ponavljanje upravno-sudskog postupka uvažiti i preinačiti presudu Upravnog suda 23 U 1436/11 od 21.11.2013. godine, te tužbu uvažiti i poništiti rešenje Ministarstva odbrane Republike Srbije, Sektora za ljudske resurse - Uprave za kadrove - Odeljenja za stambene poslove UP-2 br.72/2010 od 20.12.2010. godine ili da zahtev uvaži i ukine pobijano rešenje uz vraćanje predmeta Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka, Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse, Uprava za tradiciju, standard i veterane je po nalogu Vrhovnog kasacionog suda dostavila sve spise koji se odnose na predmet upravnog spora, ali u ostavljenom roku nije dala odgovor na zahtev.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijanog rešenja, Upravni sud je doneo odluku kao u dispozitivu, jer je našao da tužilac nije učinio verovatnim postojanje zakonskog razloga iz člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, a po kojem traži ponavljanje sudskog postupka. Ovo iz razloga što je tužilac (ovde podnosilac zahteva) kao razlog za ponavljanje postupka naveo pribavljanje novog dokaza - presude Upravnog suda 19 U 1992/12 od 08.11.2012. godine, pa je Upravni sud stoga našao da podnetom tužbom za ponavljanje postupka nije učinjeno verovatnim postojanje zakonskog osnova za ponavljanje postupka, na koji se tužilac poziva u tužbi, odnosno da navedena presuda Upravnog suda u predmetu 19 U 1992/12 ne može biti nova činjenica i novi dokaz u predmetu 23 U 1436/11, budući da ne postoji identičnost stranaka i rešenja koje se tužbom osporava.
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je to rešenje doneto bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu odredbe člana 56. stav 1. tačka 1. i člana 60. Zakona o upravnim sporovima na utvrđeno činjenično stanje. Ovo iz razloga što se, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao razlog za ponavljanje sudskog postupka iz člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, ne može koristiti kao nov dokaz, odnosno nova činjenica presuda Upravnog suda 19 U 1992/12 od 08.11.2012. godine, budući da nije doneta u istom upravnom sporu, odnosno ne postoji identitet predmeta spora između te presude i presude Upravnog suda 23 U 1436/11 od 21.02.2013. godine, koja je predmet ponavljanja upravno-sudskog postupka okončanog pobijanim rešenjem.
Vrhovni kasacioni sud je cenio sve navode zahteva za koje je našao da su bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijanog rešenja, jer se zahtevom ne dovodi u sumnju pravilna ocena Upravnog suda data u tom rešenju o postojanju uslova iz člana 60. Zakona o upravnim sporovima, u vezi člana 56. stav 1. tačka 1. istog Zakona na osnovu koga je traženo ponavljanje, za odbačaj tužbe za ponavljanje upravno-sudskog postupka okončanog presudom Upravnog suda 23 U 1436/11 od 21.02.2013. godine.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 12.09.2014. godine Uzp 12/2014
Zapisničar Predsednik veća-sudija
Vesna Karanović,s.r. Olga Đuričić,s.r.
