Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Uzp 139/2023
11.07.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Zorana Hadžića, članova veća, sa savetnikom Mirelom Kostadinović, kao zapisničarem, rešavajući o zahtevu AA iz ..., koga zastupa Vitomir Đorđević, advokat iz ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda – Odeljenja u Kragujevcu I-7 U 11079/20 od 31.03.2023. godine, u predmetu regulisanja vojne obaveze, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 11.07.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Zahtev se ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Podnosilac zahteva je predložio preispitivanje presude Upravnog suda – Odeljenja u Kragujevcu I-7 U 11079/20 od 31.03.2023. godine, kojom je, stavom prvim dispozitiva, odbijena njegova tužba podneta protiv rešenja Ministarstva odbrane Republike Srbije, Regionalnog centra Ministarstva odbrane Valjvo UP-2 broj 5-2 od 19.06.2020. godine, kojim je odbijena, kao neosnovana, žalba tužioca, izjavljena protiv rešenja CMO za LS Čačak broj 118-201 od 21.01.2020. godine. Stavom drugim dispozitiva pobijane presude, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora. Prvostepenim rešenjem od 21.01.2020. godine, tužilac je, na osnovu člana 29. i člana 48. stav 2. tačka 2) Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi preveden u rezervni sastav.

U postupku prethodnog ispitivanja podnetog zahteva Vrhovni sud je našao da je zahtev nedozvoljen.

Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), je propisano da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu (sada Vrhovnom sudu) zahtev za preispitivanje sudske odluke. Stavom 2. istog člana zakona je propisano da zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba, a stavom 3. je propisano da zahtev može da se podnese zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta ili povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari.

Iz pobijane presude i navoda zahteva proizlazi da je pre donošenja pobijane presude vođen upravni postupak u kome je podnosilac ovog zahteva izjavio žalbu protiv rešenja prvostepenog organa, o kojoj je odlučeno osporenim rešenjem, čija zakonitost je ocenjena pobijanom presudom Upravnog suda, zbog čega nisu ispunjeni procesni uslovi propisani citiranim stavom 2. člana 49. Zakona o upravnim sporovima za podnošenje ovog vanrednog pravnog sredstva, jer zahtev za preispitivanje nije predviđen zakonom u ovoj upravnoj stvari, Upravni sud nije odlučivao u punoj jurisdikciji i u upravnom postupku nije bila isključena žalba.

Odredbom člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima je propisano da će, nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice, Vrhovni kasacioni sud (sada Vrhovni sud) odbaciti rešenjem.

Sa iznetih razloga, nalazeći da je podneti zahtev nedozvoljen Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu rešenja.