U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka, podnosilac ponavlja navode tužbe i ističe da je i Upravni sud pogrešno zaključio da je njegova prijava potraživanja za štedni ulog broj ... kod Investbanke a.d. Beograd podneta neblagovremeno po proteku zakonom propisanog roka. Ističe da se u tužbi precizno izjasnio da je prijavu potraživanja podneo 12.10.2017. godine, u kojoj je naveo da ima potraživanje – staru deviznu štednju kod Investbanke a.d. Beograd. Smatra da se dostavljanje naknadne dokumentacije vezano za podnetu prijavu potraživanja ne može smatrati novom prijavom niti dopunskom prijavom, već dostavljanjem dodatne dokumentacije za koju podnosilac nije bio niti je mogao biti prekludiran. Ukazuje da je podneo samo jednu prijavu potraživanja i to dana 12.10.2017. godine – blagovremeno, a da je dostavljanje originala devizne štedne knjižice samo dopuna dokumentacije vezane za prvobitno podnetu prijavu. U tom smislu ukazuje da se prijava od 12.10.2017. godine odnosila na sve štedne uloge koje je imao položene kod Investbanke a.d. Beograd Ekspozitura ..., Poslovnica ... Smatra da je potpuno irelevantno da li su u prijavi navedeni brojeve svih štednih uloga – knjižica koje je imao kod jedne banke i to Investbanke a.d. Beograd, jer se od podnosioca prijave potraživanja nije tražilo opredeljivanje ukupnog iznosa koji potražuje, već da se podnošenjem prijave potraživanja legitimisao kao poverilac određenih banaka čiji je dug Republika Srbije preuzela. Sledom navedenog ukazuje da je u smislu člana 13. stav 1. Zakona imao pravo da kompletira svoju dokumentaciju i po isteku roka za podnošenje prijave potraživanja i da stoga ne može da snosi štetne posledice usled nepostupanja protivne stranke po zakonu i podzakonskom aktu. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, pobijanu presudu preinači ili ukine, a traži naknadu troškova postupka.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ kada je odbacio prijavu potraživanja tužioca u delu prijave potraživanja po osnovu štednog uloga broj ... kod Investbanke a.d. Beograd, sada Investbanka a.d. Beograd u stečaju, budući da je dopuna prijave podneta po proteku zakonskog roka od dve godine od dana objavljivanja oglasa. Ovo stoga što je prema stanju u spisima predmeta tuženog organa, tužilac prijavu potraživanja podneo 08.05.2019. godine, zavedenu kod tuženog organa pod brojem 401-2563/2017-001 dana 22.05.2019. godine. Kako je rok za podnošenje prijave počeo da teče objavljivanjem poziva 23.02.2017. godine i da je rok saglasno članu 11. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, istekao 23.02.2019. godine, Upravni sud je ocenio da je pravilan zaključak tuženog organa da je prijava tužioca podneta po isteku roka od dve godine od dana objavljivanja poziva i da prijavu stoga treba odbaciti kao neblagovremenu. Upravni sud je kao neosnovane ocenio navode tužbe u kojima se ukazuje da tuženi nije postupio u skladu sa zakonom kada je osporenim rešenjem odbacio kao neblagovremeno podnetu dopunu prijave potraživanja od 08.05.2019. godine. Po nalaženju Upravnog suda, u konkretnom slučaju se radi o zakonskom prekluzivnom roku, čijim protekom je tužilac, kao stranka, definitivno izgubio pravo na preduzimanje procesne radnje, koju je u okviru roka trebalo izvršiti (podneti prijavu potraživanja). Nalazi da se zakonski rokovi, po pravilu ne mogu menjati, da su fiksni i da se ne mogu produžavati od strane organa koji vodi postupak. Kod navedenog i činjenice da tužilac ne spori da prijavu nije podneo u zakonom propisanom roku do 23.02.2019. godine, da se, prema odredbi člana 11. stav 1. Zakona, prijava potraživanja može podneti u roku od dve godine od dana objavljivanja poziva u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ, kao i da su odredbom stava 2. člana 11. Zakona propisane posledice propuštanja roka u kome je prijavu potraživanja trebalo podneti, te činjenicu da izmena roka dospelosti obaveze prema licima kojima je priznato predmetno pravo ne utiče na produženje roka u kome je prijavu trebalo podneti, Upravni sud je zaključio da su navodi tužbe neosnovani, a odluka tuženog pravilna i na zakonu zasnovana.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanom presudom povredio zakon na štetu podnosioca zahteva i pravila postupka koja su od bitnog uticaja na rešenje ove upravne stvari.

Odredbom člana 12. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“ br. 108/16, 113/17 i 52/19), propisano je da se prijava potraživanja podnosi Upravi na posebnom obrascu, a stavom 2. ovog člana, da se uz prijavu potraživanja dostavlja overena kopija lične karte ili pasoša, kao i original štedne knjižice, odnosno original kartice deviznog računa, pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju i izjave deviznog štediše date pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, overene kod nadležnog organa da nije preneo svoju deviznu štednju na drugo lice.

Prema odredbama člana 13. stav 1. ovog zakona, ukoliko uz prijavu nije dostavljena kompletna dokumentacija iz člana 12. st. 2. i 3. ovog zakona, Uprava će od podnosioca prijave tražiti da u roku od 30 dana kompletira dokumentaciju, a može tražiti i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja prava u smislu ovog zakona, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi prijavu u roku.

Odredbama člana 16. stav 2. navedenog zakona propisano je da Uprava odbacuje prijavu potraživanja ako uz prijavu ili naknadno nije podneta kompletna dokumentacija, ako je prijava neblagovremena ili je prijavu podnelo neovlašćeno lice, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom. Stavom 7. ovog člana propisano je da se na postupak utvrđivanja prava na isplatu devizne štednje primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Odredbom člana 97. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 18/16 i 95/18) propisano je da stranka može da izmeni zahtev dok ne bude obaveštena o rešenju prvostepenog organa, ako se izmena zasniva na bitno istom činjeničnom stanju.

Izmena zahteva, u smislu citirane odredbe zakona, predstavlja pravni institut kojim se stranci priznaju određena procesna ovlašćenja, kako bi što efikasnije mogla da ostvaruje prava koja joj pripadaju na osnovu materijalnog propisa. To ovlašćenje obuhvata i mogućnost proširenja zahteva, odnosno njegovog uvećanja.

Polazeći od napred izloženog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se za sada ne može prihvatiti kao pravilna ocena Upravnog suda o zakonitosti tačke 6. delimičnog rešenja koja je osporena tužbom, a kojom je tuženi odbacio kao neblagovremenu prijavu potraživanja podnosioca prijave po osnovu štednog uloga bliže navedenog u toj tački dispozitiva. Ovo stoga što je, po oceni ovog suda, u postupku utvrđivanja prava podnosioca zahteva na isplatu devizne štednje trebalo ispitati da li prijava od 08.05.2019. godine predstavlja novi zahtev za isplatu devizne štednje ili proširenje prvobitnog zahteva za isplatu devizne štednje po blagovremeno podnetoj prijavi od 12.10.2017. godine.

Naime, odredbom člana 97. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, na čiju shodnu primenu upućuje odredba člana 16. stav 7. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritorije Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, stranci je data mogućnost da radi ostvarivanja svojih prava proširuje svoj prvobitni zahtev do donošenja prvostepenog rešenja, ako se izmena zahteva zasniva na bitno istom činjeničnom stanju. U konkretnom slučaju nije sporno da je podnosilac zahteva predmetnu prijavu podneo u toku trajanja postupka pre donošenja rešenja o prvobitnoj prijavi, da se ta prijava odnosi na potraživanje devizne štednje položene u istoj poslovnici i ekspozituri Investbanke a.d. Beograd, na koju se odnosi i prvobitna prijava, te da se rešavanjem zahteva podnosioca ne dira u prava drugih lica. S obzirom na okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neophodno utvrditi da li prijava podnosioca od 08.05.2019. godine predstavlja novu prijavu ili proširenje prvobitno postavljenog zahteva u smislu člana 97. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, a ukoliko to jeste – da li je ovlašćenje na proširenje zahteva po osnovu neisplaćene devizne štednje prestalo istekom roka za podnošenje prijava 23.02.2019. godine.

Imajući u vidu izloženo, razlozi obrazloženja pobijane presude i rešenje tuženog organa se ne mogu prihvatiti kao pravilni i na zakonu zasnovani, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom dispozitiva na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima i predmet vratio upravnom organu, koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

Odluka o troškovima upravnog spora doneta je primenom odredaba čl. 66. i 67. Zakona o upravnim sporovima i shodnom primenom odredaba člana 150, člana 153. stav 1. i člana 154. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18) na koju upućuje odredba člana 74. Zakona o upravnim sporovima. Podnosiocu zahteva su dosuđeni traženi i opredeljeni troškovi upravnog spora, i to: za sastav tužbe u iznosu od 16.500,00 dinara, taksu na tužbu 390,00 dinara, taksu na presudu Upravnog suda 980,00 dinara, za sastav zahteva za preispitivanje sudske odluke u iznosu od 33.000,00 dinara i taksu na presudu Vrhovnog kasacionog suda 980,00 dinara, saglasno AT i TT, a što ukupno iznosi 51.850,00 dinara.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 31.03.2022. godine, Uzp 141/2022

Zapisničar,                                                                                                          Predsednik veća – sudija,

Ljiljana Petrović,s.r.                                                                                    Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić