.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 147/2016
14.07.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu AA iz ..., podnetom preko punomoćnika Vladimira Ilića, advokata iz ..., za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda 15 U 10439/15 od 18.02.2016. godine, sa Agencijom za restituciju Republike Srbije, Područnom jedinicom Novi Sad, Hajduk Veljkova 11, kao protivnom strankom, u predmetu vraćanja imovine, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 14.07.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA SE presuda Upravnog suda 15 U 10439/15 od 18.02.2016. godine i predmet vraća Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva, podneta protiv zaključka Agencije za restituciju Republike Srbije, Područne jedinice Novi Sad broj 46-009800/14 od 18.06.2015. godine, kojim je odbačen zahtev BB i AA iz ..., zaveden pod brojem 46-009800/14, za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, bivšeg vlasnika VV, kao neuredan.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnosilac ističe da je presuda nezakonita, da su razlozi navedeni u obrazloženju presude suprotni pismenim dokazima u spisima i da je materijalno pravo pogrešno primenjeno. Navodi da je pri predaji zahteva u svemu postupio po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Pravilniku o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržinu izvoda iz zahteva. Ukazuje na to, da mu nije, u skladu sa odredbom člana 4. Pravilnika, ukazano na to, da nije priložio sve potrebne dokaze, već je zahtev primljen kao uredan. Smatra da nije bilo uslova da tuženi organ donese zaključak odbačaju. Ističe da je, suprotno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, u konkretnom slučaju zaključkom odlučeno meritorno, iako je zaključkom odbačen njegov zahtev. Navodi da je uz zahtev podnet akt o podržavljenju, a to je rešenje Prvog sreskog suda za Beograd br. 2684/50, rešenje Drugog sredskog suda za grad Beograd Dn 2099/50, a što Upravni sud nije uopšte cenio, što je bio obavezan da učini. Posebno ukazuje na to, da se, prema našim propisima, u vreme podržavljenja, svojina sticala upisom u zemljišnu knjigu, što je u konkretnom slučaju i učinjeno. Predlaže da sud zahtev uvaži, a pobijanu presudu ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka nije dala odgovor na zahtev, već je samo dostavila spise predmeta.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je osnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ kada je odbacio zahtev za vraćanje imovine, kao neuredan, budući da nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 42. stav 7. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju za meritorno odlučivanje, jer tužilac uz zahtev nije podneo original ili overenu fotokopiju isprave o podržavljenju imovine, niti su navele naziv, broj i godinu službenog glasila u kome je objavljen akt o podržavljenju, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanom presudom povredio pravila postupka na štetu podnosioca zahteva.
Tužba u upravnom sporu je u konkretnom slučaju podneta protiv zaključka tuženog organa, kojim je odbačen, kao neuredan, zahtev tužioca za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, iza bivšeg vlasnika VV. Tužilac je u tužbi naveo da je uz zahtev, podnet tuženom organu dana 13.02.2014. godine, podneta sva dokumentacija propisana odredbom člana 42. stav 3, stav 4. i stav 7. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 108/13) i da smatra da zahtev nije neuredan i da je rešenje Prvog sreskog suda od 20.06.1950. godine, upravo akt o podržavljenju imovine njegove pravne prethodnice.
Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o upravnim sporovima je propisano da se ovim zakonom obezbeđuje sudska zaštita pojedinačnih prava i pravnih interesa i zakonitost rešavanja u upravnim i drugim Ustavom i zakonom predviđenim pojedinačnim stvarima.
Odredbom člana 42. stav 3. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 108/13) propisano je da zahtev sadrži podatke o 1) bivšem vlasniku, 2) oduzetoj imovini na koju se zahtev odnosi, 3) pravu svojine bivšeg vlasnika na oduzetoj imovini, 4) osnovu, vremenu i aktu oduzimanja, 5) podnosiocu zahteva i 6) pravnoj vezi podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom. Stavom 4. tačka 3. istog člana zakona propisano je da se uz zahtev prilažu, u originalu i overenoj fotokopiji, sledeći dokazi: za podatke iz stava 3. tačka 4. ovog člana – isprava o podržavljenju imovine ili naziv, broj i godina službenog glasila u kome je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja i slično.
Rešenjem Prvog sreskog suda za Grad Beograd Dn 2099/50 od 26.10.1950. godine poništen je prenos vlasništva nepokretne imovine postojeće u ..., upisane u A listu ZKUL 88 KO ..., uknjižen za vreme okupacije u korist Srbije, a docnije u korist GG, ..., iz ... Istim rešenjem navedena nepokretnost, koja je bila svojina na ravne delove DD i ĐĐ, ..., iz ..., prenosi se u svojinu države FNRJ. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizlazi da je organ Grada Beograda molio da Prvi sreski sud u Beogradu uspostavi ranije stanje na imovini koja je u vreme okupacije bila preneta u korist Srbije, a docnije u korist drugog fizičkog lica, te da tu nepokretnu imovinu prenese u svojinu države u smislu Zakona o postupanju sa imovinom..., što je Prvi sreski sud navedenim rešenjem i učinio, pozivajući se na Zakon o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača (''Službeni list DFJ'' 36/45 i ''Službeni list FNRJ'' 64/46).
Odredbom člana 2. stav 1. tač. 20. i 21. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano je da se pravo na vraćanje imovine po odredbama ovog zakona može ostvariti za imovinu oduzetu primenom Zakona o postupanju sa imovinom koju su vlasnici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača (''Službeni list DFJ'' 36/45) i Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača (''Službeni list FNRJ'' 64/46).
Kada se ima u vidu napred izloženo, kao i protek vremena i okolnosti u kojima se odvijalo predmetno podržavljenje imovine, a posebno činjenica da je predmetnim rešenjem, stavom II dispozitiva, imovina preneta u svojinu države FNRJ, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, rešenje Prvog sreskog suda za Grad Beograd Dn 2099/50 od 26.10.1950. godine predstavlja akt o podržavljenju imovine, jer sadrži osnov oduzimanja, sa pozivom na zakonske propise, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja. Predmetni akt predstavlja akt iz odredbe člana 42. stav 3. tač. 1, 2, 3. i 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, bez obzira na to, što ga je doneo vanparnični sudija Prvog sreskog suda za Grad Beograd i što je akt upisan u Dn - upisnik toga suda, što je Upravni sud, donoseći pobijanu presudu, propustio da utvrdi.
Odredbom člana 125. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' 33/97 i 31/01, ''Službeni glasnik RS'' 30/10), koji se shodno primenjuje u postupcima po zahtevima za vraćanje oduzete imovine i obeštećenju na osnovu odredbe člana 11. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, propisano da pre donošenja rešenja moraju da se utvrde sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese, što tuženi organ takođe nije učinio, a Upravni sud nije sankcionisao, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijanom presudom povređena pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari. U ponovnom postupku Upravni sud će, pošto razmotri sve odlučne činjenice za rešavanje o zakonitosti osporenog rešenja, pravilnom primenom propisa, da donese na zakonu zasnovanu presudu.
Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. i stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude i predmet vratio Upravnom sudu, koji je dužan da raspravi pitanja na koje mu je ukazano presudom ovog suda.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 14.07.2016. godine, Uzp 147/2016
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
an
