.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 149/2014
12.12.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Dragana Skoka i Lidije Đukić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Karanović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu S.B. iz B., ulica ..., koga zastupa punomoćnik L.V.P., advokat iz B., ulica ..., za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda 23 Up 69/13 od 27.03.2014. godine, uz učešće protivne stranke Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 12.12.2014. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbačena je tužba tužioca, S.B. iz B., za ponavljanje upravno-sudskog postupka okončanog presudom Upravnog suda 23 U 8096/12 od 21.02.2013. godine, kojom je stavom I dispozitiva odbijena tužba tužioca podneta protiv rešenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, broj 580-02-2726/2007-11 od 23.03.2012. godine (čiji je pravni sledbenik Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije), kojim je poništeno rešenje Opštinske uprave opštine Arilje 01 broj 580-6/03 od 16.10.2007. godine i rešeno da se odbije, kao neosnovan, zahtev tužioca od 12.12.2003. godine, za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu telesnih oštećenja zadobijenih 25.08.1995. godine. Stavom II dispozitiva presude Upravnog suda 23 U 8096/12 od 21.02.2013. godine odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja podnosilac ukazuje da je u upravnom sporu tužbu za ponavljanje upravno-sudskog postupka, okončanog presudom Upravnog suda 23 U 8096/12 od 21.02.2013. godine, podneo u smislu člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o u pravnim sporovima, odnosno da je u ovoj upravnoj stvari, koja traje već 14 godina, doneto ukupno 3 presude u upravnim sporovima - presuda Vrhovnog suda Srbije U 4337/05 od 26.10.2006. godine i dve presude Upravnog suda i to: 8 U 3578/10 (2008) od 15.07.2010. godine i 12 U 29462/10 od 03.11.2011. godine, kojima su uvažene tužbe tužioca i poništena ranija rešenja tuženog organa. Ističe da je predsednik veća, koje je donelo pobijano rešenje, bio član veća u predmetu okončanom presudom Upravnog suda 23 U 8096/12 od 21.02.2013. godine, zbog čega smatra da nije mogao da odlučuje u predmetu u kome je ranije učestvovao kao član veća. Predlaže da sud zahtev uvaži, ukine pobijano rešenje i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije (kao pravni sledbenik Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije) je ostala u svemu pri razlozima iz rešenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, broj 580-02-2726/2007-11 od 23.03.2012. godine.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijanog rešenja, Upravni sud je doneo odluku kao u dispozitivu, jer je našao da tužilac nije učinio verovatnim postojanje zakonskog osnova iz člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, a po kojem traži ponavljanje sudskog postupka. Ovo iz razloga što je tužilac (ovde podnosilac zahteva) kao razlog za ponavljanje postupka naveo ranije sudske odluke Upravnog suda – presude U br.3578/10 (2008) od 15.07.2010. godine i U 29462/10 od 03.11.2011. godine, kojima je cenjena zakonitost ranijih rešenja tuženog organa donetih u istoj upravnoj stvari, pa je Upravni sud stoga našao da podnetom tužbom za ponavljanje postupka nije učinjeno verovatnim postojanje zakonskog osnova za ponavljanje postupka, na koji se tužilac poziva u tužbi, odnosno da navedene presude Upravnog suda ne mogu biti nova činjenica i novi dokaz u predmetu 23 U 8096/12, budući da sud nije sam utvrđivao činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja rešio upravni spor presudom u tom predmetu od 21.02.2013. godine.
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je to rešenje doneto bez povreda pravila postupka uz pravilnu primenu odredbe člana 56. stav 1. tačka 1. i člana 60. Zakona o upravnim sporovima na utvrđeno činjenično stanje. Budući da Upravni sud u predmetu 23 U 8096/12, čije ponavljanje je tužilac tražio, a o kome je Upravni sud odlučio pobijanim rešenjem, nije sam utvrđivao činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja rešio upravni spor, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao razlog za ponavljanje sudskog postupka iz člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, ne mogu se koristiti kao novi dokazi, odnosno nove činjenice, ranije presude Upravnog suda, kojima je cenjena zakonitost ranijih rešenja tuženog organa donetih u istoj upravnoj stvari.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, za koje je našao da su bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijanog rešenja, jer se zahtevom ne dovodi u sumnju pravilna ocena Upravnog suda data u tom rešenju o postojanju uslova iz člana 60. Zakona o upravnim sporovima u vezi člana 56. stav 1. tačka 1. istog zakona, na osnovu koga je traženo ponavljanje, za odbačaj tužbe za ponavljanje upravno-sudskog postupka okončanog presudom Upravnog suda 23 U 8096/12 od 21.02.2013. godine. Takođe, ovaj sud je našao da je neosnovan navod zahteva da predsednik veća, koje je donelo pobijano rešenje, po tužbi za ponavljanje upravno-sudskog postupka nije mogao biti predsednik veća, jer je bio član veća u predmetu okončanom presudom Upravnog suda 23 U 8096/12 od 21.02.2013. godine (čije se ponavljanje traži), pošto odredbama čl. 66. i 67. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11........55/14), koji zakon se, na osnovu člana 74. Zakona o upravnim sporovima, shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena ovim zakonom, nije propisano da u navedenom slučaju sudija ne može da vrši sudijsku dužnost (isključenje), odnosno da je dužan da se uzdrži od suđenja zbog postojanja okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzeće).
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 12.12.2014. godine, Uzp 149/2014
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Karanović, s.r. Olga Đuričić, s.r.
