U zahtevu za preispitivanje pobijane odluke podnosilac ističe da je Upravni sud, odbijanjem tužbe, povredio Zakon o telekomunikacijama i Pravilnik o opštim uslovima za interkonekciju javnih telekomunikacionih mreža koji su bili na snazi u vreme donošenja sporne odluke. Ukazuje na to, da sud u razlozima obrazloženja pobijane presude nije naveo da je uzeo u razmatranje podnesak tužioca od 08.11.2012. godine, predat sudu 09.11.2012. godine, uz koji su sudu dostavljeni novi dokazi, posebno u vezi sa odredbama spornog aneksa 2, kao i dokazi o šteti koju je tužilac pretrpeo u periodu primene odluke tužene. Navodi da je sud povredio Zakon o telekomunikacijama, član 48, i član 22. Pravilnika o opštim uslovima za interkonekciju javnih telekomunikacionih mreža, tako što je ignorisao činjenicu da je tužena utvrdila uslove ugovora o interkonekciji na takav način, da je propisala cene usluga koje su ispod troškova koje tužilac snosi prilikom pružanja tih istih usluga. Ističe da sud nije mogao da primenjuje načela regulisanja odnosa u oblasti telekomunikacija iz člana 3. tačaka 4. i 6. Zakona o telekomunikacijama kršeći posebne odredbe tog istog zakona, kojima su jasno i nedvosmisleno utvrđene granice u kojima Republička agencija za elektronske komunikacije može da vrši svoja konkretna ovlašćenja u pogledu utvrđivanja uslova interkonekcije. Predlaže da sud uvaži zahtev za preispitivanje sudske odluke i preinači pobijanu presudu, tako što će da usvoji tužbeni zahtev ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

Protivne stranke su, u odgovoru na zahtev, predložile da sud zahtev odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud je doneo odluku kao u dispozitivu, jer je našao da je tuženi organ, kao zakonom ustanovljeni organ radi obezbeđivanja uslova za efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji, saglasno odredbama Zakona o telekomunikacijama kojima su uređena pitanja obaveze omogućavanja interkonekcije i uslovi interkonekcije, doneo osporenu odluku u skladu sa zakonom, a imajući u vidu da je tuženi organ postupao u skladu sa ovlašćenjima iz člana 23. Zakona o telekomunikacijama i nesumnjivo utvrđene činjenice u upravnom postupku da podnosilac zahteva i Preduzeće za pružanje internet usluga i informacija M.W. doo B., kao ugovorne strane iz ugovora o interkonekciji od 05.02.2010. godine, nisu međusobno uredile krucijalna pitanja međusobnog povezivanja, uslova i cena interkonekcije od značaja za ostvarivanje interkonekcije u oblasti pružanja telekomunikacionih usluga.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povreda pravila postupka, te da je sud pravilno našao da je tuženi organ postupao u skladu sa svojim ovlašćenjima i da je osporenu odluku doneo u skladu sa zakonom. Ovo stoga, što je tuženi organ, postupajući u skladu sa svojim ovlašćenjima iz odredbe člana 23. st. 1, 3. i 4. Zakona o telekomunikacijama (''Službeni glasnik RS'' 44/3... 50/09) i članova 19. do 22. Pravilnika o opštim uslovima za interkonekciju javnih telekomunikacionih mreža (''Službeni glasnik RS'' 53/08), doneo konačnu odluku koja zamenjuje zaključen ugovor između tužioca i zainteresovanog lica od 05.02.2010. godine u delu u kome ugovorne strane nisu postigle saglasnost, a koji se odnose na elemente kojima se uređuju mreže za interkonekciju, usluge interkonekcije i cene za usluge interkonekcije. Pri donošenju odluke tuženi organ je imao u vidu sve uslove iz člana 21. Pravilnika za donošenje odluke, pa je pravilno Upravni sud ocenio da je osporena odluka pravilna i na zakonu zasnovana.

Sud je posebno cenio navode zahteva prema kojima Upravni sud nije naveo da je cenio navode podneska tužioca od 09.11.2012. godine, pa je našao da oni nisu osnovani. Kako je podnesak predat sudu dana 09.11.2012. godine, dakle, pre donošenja odluke, koja je doneta u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 13.11.2012. godine, a podnesak je priključen spisima predmeta, te kako je Upravni sud odluku doneo na osnovu spisa predmeta upravne stvari, neosnovani su navodi zahteva prema kojima sud nije imao u vidu podnesak tužioca od 09.11.2012. godine.

Kako je pobijana presuda Upravnog suda u svemu doneta u skladu sa zakonom i bez povreda pravila postupka od uticaja na rešenje stvari, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani svi navodi podnetog zahteva u vezi pogrešne primene materijalnog prava i povrede pravila postupka, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 05.06.2014. godine, Uzp 16/2013

Zapisničar,                                                                                    Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                   Olga Đuričić,s.r.