Agencija za restituciju Republike Srbije - Područna jedinica Novi Sad, u odgovoru na zahtev, ostaje u svemu pri razlozima obrazloženja donetog zaključka.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tuženi organ je pravilno postupio kada je, na osnovu odredbe člana 43. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, osporenim zaključkom odbacio zahtev tužilje za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, iza bivšeg vlasnika T.H., jer je u postupku razmatranja podnetog zahteva utvrđeno da je isti, u smislu napred citirane odredbe Zakona, neuredan, a imajući u vidu da tužilja uz podneti zahtev nije dostavila obavezni dokaz predviđen odredbom člana 42. stav 4. tačka 3. Zakona, odnosno, nije dostavila ispravu o podržavljenju imovine, niti je naveden naziv, broj i godina službenog glasila u kome je objavljen akt o podržavljenju, a koji dokaz mora obavezno da se priloži uz svaki zahtev na osnovu odredbe člana 42. stav 7. Zakona.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanom presudom povredio pravila postupka na štetu podnosioca zahteva.

Tužba u upravnom sporu je u konkretnom slučaju podneta protiv zaključka tuženog organa, kojim je odbačen, kao neuredan, zahtev tužilje za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, iza bivšeg vlasnika T.H. Tužilja je u tužbi navela da je uz zahtev, podnet tuženom organu dana 22.01.2014. godine, podneta sva dokumentacija propisana odredbom člana 42. stav 3, stav 4. i stav 7. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 108/13). Smatra da zahtev nije neuredan i da je zaključak Sreskog suda - Zemljišno-knjižnog odeljenja u Staroj Pazovi Dn 1424/54 od 26. juna 1954. godine upravo akt o podržavljenju imovine njene pravne prethodnice. Uz tužbu i naknadne podneske je dostavila Upravnom sudu žalbu svoje pravne prethodnice na zaključak Sreskog suda - Zemljišno- knjižnog odeljenja u Staroj Pazovi broj Dn 1424/54 od 26. jula 1954. godine, kao i rešenje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž 479/54 od 13.10.1954. godine, kojim je odlučeno po predmetnoj žalbi.

Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o upravnim sporovima je propisano da se ovim zakonom obezbeđuje sudska zaštita pojedinačnih prava i pravnih interesa i zakonitost rešavanja upravnim i drugim Ustavom i zakonom predviđenim pojedinačnim stvarima.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi, a odredbom člana 33. stav 1. Zakona je propisano da u upravnom sporu sud rešava na osnovu utvrđenih činjenica na održanoj usmenoj javnoj raspravi.

Odredbom člana 34. stav 1. je propisano da će veće suda uvek održati raspravu zbog složenosti predmeta spora, ili radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, kao i u slučaju iz člana 30. stav 3. ovog zakona.

Kod takvog stanja stvari, Upravni sud je propustio da na usmenoj javnoj raspravi ili u nejavnoj sednici veća utvrdi sve činjenice i okolnosti od značaja za donošenje presude, posebno imajući u vidu da je tužilja uz tužbu priložila nove dokaze, koji su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, od značaja za odlučivanje o njenom pravu i pravnom interesu i odlučujući su pri odlučivanju o zakonitosti rešavanja u predmetnoj upravnoj stvari.

Odredbom člana 42. stav 3. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 108/13) propisano je da zahtev sadrži podatke o 1) bivšem vlasniku, 2) oduzetoj imovini na koju se zahtev odnosi, 3) pravu svojine bivšeg vlasnika na oduzetoj imovini, 4) osnovu, vremenu i aktu oduzimanja, 5) podnosiocu zahteva i 6) pravnoj vezi podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom. Stavom 4. tačka 3. istog člana zakona propisano je da se uz zahtev prilažu, u originalu i overenoj fotokopiji, sledeći dokazi: za podatke iz stava 3. tačka 4. ovog člana – isprava o podržavljenju imovine ili naziv, broj i godina službenog glasila u kome je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmetnog uzimanja i slično.

Zaključkom Sreskog suda, Zemljišno-knjižnog odeljenja u Staroj Pazovi broj Dn 1424/54 od 21.06.1954. godine odlučeno je da, na osnovu člana 1. Odluke AVNOJ-a o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine, o državnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuđile od 21.11.1944. godine (''Službeni list FNRJ'' 2/45) i člana 1. Zakona o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica od 31.07.1946. godine (''Službeni list FNRJ'' 63/46), a po pravnom osnovu konfiskacije, sa važnošću od 22.11.1944. godine (''Službeni list FNRJ'' 74/46) dozvoljava se uknjižba prava vlasništva na nekretninama E.C. i T.H. iz S.P. na predmetnim nepokretnostima.

Odredbom člana 1. Zakona o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica (''Službeni list FNRJ'' 63/46 i 74/46), stavom 1. tačka 2. je propisano da u svojinu Federativne Narodne Republike Jugoslavije prelazi i postaje opštenarodna imovina sva imovina lica nemačke narodnosti bez obzira na državljanstvo. Pod ovima se naročito razumeju sva ona lica, koja su se za vreme okupacije izjasnila da su nemačke narodnosti, bez obzira da li su pre rata istupila kao takva, ili su smatrana za asimilovane Hrvate, Slovence ili Srbe.

Odredbom člana 4. istog zakona je propisano da za postupak sa imovinom koja prelazi u svojinu države ili se stavlja pod sekvestraciju važe propisi Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije.

Zakon o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica je predvideo, dakle, poseban postupak propisan Zakonom o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije (''Službeni list DFJ'' 40/45 i 70/45, ''Službeni list FNRJ'' 61/46... 47/51). Taj zakon je, međutim, prestao da važi stupanjem na snagu Zakona o izvršenju kazni, mera bezbednosti i vaspitno popravnih mera (''Službeni list FNRJ'' 47/51).

Zaključak Sreskog suda, Zemljišno-knjižnog odeljenja u Staroj Pazovi broj Dn 1424/54 je donet dana 21.06.1954. godine, po prestanku važenja Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije.

U žalbi na navedeni zaključak Sreskog suda u Staroj Pazovi, podnet uz tužbu, pravni prethodnik tužilje izjavljuje da ne postoji akt na osnovu koga se vrši prenos, odnosno da joj taj akt nikada nije uručen, a da se prenos imovine vrši samo na osnovu Odluke AVNOJ-a i zakonskih propisa. Odlučujući po predmetnoj žalbi, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici rešenjem Gž 479/54-2 od 13.10.1954. godine, žalbu odbija, a u razlozima obrazloženja navodi da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi iz stava 1. tačka 2. Zakona o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica za prenos prava svojine na državu, nalazeći, pri tome, da se pravni prethodnik tužilje, prema izveštaju NO Sreza Staro-pazovačkog broj 13619/54 od 05.08.1954. godine, za vreme okupacije deklarisala kao Nemica, da je bila pripadnica nemačke narodnosne grupe i pomagala duhovne napore okupatora i njegovih sluga. Okružni sud se, dakle, odlučujući o žalbi, upušta u osnov oduzimanja – Zakon o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica.

Kada se ima u vidu sve napred izloženo, kao i protek vremena i okolnosti u kojima se odvijalo predmetno podržavljenje imovine po prestanku važenja Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije, kao procesnog zakona za primenu Zakona o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica, jasno je da Upravni sud, a ni upravni organ, nisu imali sve to u vidu, pa u tom smislu, ni mogućnost da zaključak od 21.06.1954. godine predstavlja akt o podržavljenju imovine, jer sadrži osnov oduzimanja, sa pozivom na zakonske propise, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja.

Odredbom člana 125. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' 33/97 i 31/01, ''Službeni glasnik RS'' 30/10), koji se shodno primenjuje u postupcima po zahtevima za vraćanje oduzete imovine i obeštećenju na osnovu odredbe člana 11. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, propisano da pre donošenja rešenja moraju da se utvrde sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese, što tuženi organ takođe nije učinio, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijanom presudom povređena pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari. U ponovnom postupku Upravni sud će, pošto razmotri sve odlučne činjenice za rešavanje o zakonitosti osporenog zaključka, pravilnom primenom propisa, da donese na zakonu zasnovanu presudu.

Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. i stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude i predmet vratio Upravnom sudu, koji je dužan da raspravi pitanja na koje mu je ukazano presudom ovog suda.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 16.04.2015. godine, Uzp 181/2015

Zapisničar,                                                                                                        Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                       Olga Đuričić,s.r.