.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 227/2022
22.07.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Jelene Ivanović i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Gordanom Vojnović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., ..., ..., koga zastupaju punomoćnici Ivana Damjenić, advokat iz ..., ... i Miloš Ristić, advokat iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 8 U 5493/20 od 18.02.2022. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom finansija Republike Srbije, Upravom za javni dug, u predmetu neisplaćene devizne štednje, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 22.07.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca zahteva za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave za javni dug broj 401-7676/2018-001 od 05.02.2020. godine, kojim je odbijena prijava potraživanja podnosioca prijave AA iz ..., ..., zavedena pod brojem 401-7676/2018-001. Stavom drugim dispozitiva pobijane presude odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora.
Podnosilac zahteva smatra da u pobijanoj sudskoj odluci uopšte nije primenjen zakon odnosno da nije pravilno primenjen zakon, te da je time došlo do povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta. Navodi da su pobijana presuda i osporeno rešenje doneti sa pozivom na Zakon o utvrđivanju i realizaciji potraživanja građana u postupku privatizacije („Sl. novine BiH“, 27/97...86/15), koji je donet od strane Federacije BiH, a čije su odredbe čl. 3, 7, 11. i 18. odlukom Ustavnog suda Federacije BiH ocenjene kao neustavne. Smatra da je proizvoljan zaključak tuženog organa i Upravnog suda da je devizna štednja preneta na drugo pravno lice – banku sa sedištem u Federaciji BiH i da nije više u odnosu sa bankom kod koje je položen novac. U vezi s tim, ukazuje da je Upravni sud propustio da primeni odredbu člana 9. Zakona o utvrđivanju i načinu izmirenja unutrašnjih obaveza Federacije BiH („Sl. novine FBiH“, br.66/04 i 44/05), prema kojoj Federacija preuzima obaveze po osnovu stare devizne štednje ostvarene u najnižim poslovnim jedinicama banaka na teritoriji Federacije, s tim da navedeno ne obuhvata staru deviznu štednju deponovanu u „... Banci“ i „...banci“, s obzirom da će se to rešavati u procesu sukcesije imovine bivše SFRJ. Poziva se i na odredbu člana 1. stav 4. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu računa stare devizne štednje („Sl. glasnik BiH“ br.28/06), te postavlja pitanje zašto bi entitet u BiH, i to Federacija BiH, preuzela obaveze banke za koju je odgovorna Republika Srbija. Ističe da je Upravni sud u svojoj odluci naveo da je prvostepeni organ primenio Zakon o utvrđivanju i realizaciji potraživanja građana u postupku privatizacije sa svim izmenama i dopunama, što nije tačno, pritom ne uzimajući u obzir i sve ostale propise i činjenice koje je morao primeniti i ceniti prilikom odlučivanja, a svakako i obrazložiti u odluci. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine, a traži i naknadu troškova postupka.
Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ kada je odbio prijavu potraživanja tužioca po osnovu devizne štednje, imajući u vidu da tužilac ne ulazi u zakonom predviđen krug lica koja mogu da ostvare pravo na deviznu štednju, a to su devizni štediša i njegov naslednik. Naime, iz spisa predmeta i obrazloženja rešenja koje se osporava tužbom u upravnom sporu proizlazi da je tužilac 12.12.2018. godine podneo prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje položene kod ...banke a.d. Beograd, čiji je pravni sledbenik ...banka a.d. Beograd u stečaju, brojevi partija ... i ... Kao dokaz o sticanju prava na isplatu devizne štednje podneo je ugovor o poklonu zaključen sa naslednikom devizne štednje, kao poklonodavcem. S obzirom na to da je krug lica koja ostvaruju pravo na isplatu devizne štednje zakonom ograničen na deviznog štedišu i njegovog naslednika, Upravni sud nalazi da lice koje se poziva na činjenicu da je deviznu štednju steklo pravnim poslom ne ispunjava uslove na ostvarivanje prava po osnovu neisplaćene devizne štednje, te da je, na osnovu člana 16. stav 3. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, pravilno odbijena tužiočeva prijava potraživanja.
Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“, br. 108/16, 113/17 i 52/19) propisano je da se ovim zakonom uređuju uslovi, način i postupak regulisanja obaveza po osnovu neisplaćene devizne štednje građana koju su do 27. aprila 1992. godine položili: 1) državljani bivših republika SFRJ, osim Republike Srbije, kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ; 2) državljani Republike Srbije kod filijala banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, a koje su se nalazile na teritorijama bivših republika SFRJ. Prema odredbi stava 3. istog člana, obaveze iz stava 1. ovog člana odnose se i na naslednike državljana iz tog stava.
Odredbom člana 16. stav 3. navedenog zakona propisano je da Uprava odbija prijavu potraživanja ako nisu ispunjeni propisani uslovi za priznavanje prava po osnovu devizne štednje propisane ovim zakonom.
Imajući u vidu činjenično stanje utvrđeno u sprovedenom upravnom postupku i citirane odredbe zakona, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu zakona.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz odredaba člana 1. st. 1. i 3. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ nesumnjivo proizlazi da se obaveze Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana uređene ovim zakonom odnose na ostvarivanje pojedinačnih prava državljana navedenih u stavu 1. i na njihove naslednike, a ne i na lica na koja je potraživanje po osnovu neisplaćene devizne štednje preneto pravnim poslom. Ovakav pravni stav ima svoje utemeljenje i u odredbama člana 12. navedenog zakona kojima je propisano koji se dokazi podnose uz prijavu potraživanja i među kojima je navedeno pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, ali nisu navedeni drugi pravni akti koji mogu biti osnov prenosa potraživanja (npr. ugovor o poklonu, cesiji i sl.).
Upravni sud je u pobijanoj presudi cenio navode tužbe da je tužilac naslednik – sin štediše koji je na osnovu notarski obrađenog ugovora o poklonu prijavio potraživanje zbog toga što njegova majka kao naslednik štediše ne bi mogla da učestvuje u postupku jer nije dobrog zdravstvenog stanja. Po nalaženju Upravnog suda, činjenica da je tužilac sin deviznog štediše nije mogla uticati na drugačije odlučivanje zbog toga što je u konkretnom slučaju pravnosnažnim ostavinskim rešenjem Općinskog suda I Sarajevo broj O 32/00 od 09.08.2001. godine, majka tužioca, ovde poklonodavac, stekla kao naslednik deviznog štediše pravo da zahteva isplatu potraživanja, pa to pravo ne može ostvariti tužilac kome je predmetno potraživanje naknadno poklonjeno.
Vrhovni kasacioni sud ističe da zahtev za preispitivanje pobijane presude Upravnog suda ne sadrži nijedan navod kojim se osporava pravna ocena zakonitosti rešenja o odbijanju prijave potraživanja zbog nedostatka aktivne legitimacije za njeno podnošenje.
S obzirom na sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.
Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 22.07.2022. godine, Uzp 227/2022
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Gordana Vojnović,s.r. Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
