Zahteve za preispitivanje pobijane presude podneli su Hotel „AA“, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, se navedenim zahtevima pobija zakonitost iste presude Upravnog suda, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu shodne primene odredbe člana 328. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) spojio postupak po zahtevima radi ekonomičnosti postupka i donošenja jedinstvene odluke, tako kojim brojem će se predmet dalje voditi.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom od strane Hotela „AA“, podnosilac navodi da je Upravni sud u pobijanoj presudi postupio protivno odredbi člana 26. stav 7. Zakona o upravnim sporovima, koja propisuje da je sud dužan da odbaci tužbu ako se odnosi na pravno pitanje o kome već postoji pravnosnažna odluka suda. Smatra da je u pobijanoj presudi izražen različit pravni stav od stava izraženog u rešenju Upravnog suda 16 U 105/13 od 08.07.2014. godine, kojim je tužba odbačena, a sud je ocenio da rešenje tuženog Ministarstva građevinarstva i urbanizma Republike Srbije, čiji je pravni sledbenik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nije ništavo. Ukazuje da je pobijana presuda protivrečna i zbog toga što se rešenje drugostepenog organa od 25.08.2014. godine poništava u celosti, iako se u obrazloženju presude navodi da je poništeno rešenje drugostepenog organa pravilno u delu koje se odnosi na poništaj rešenja prvostepenog organa od 05.09.2012. godine, kojim je odbijeno izdavanje potvrde prijema dokumentacije radi početka izvođenja radova. Ističe da s obzirom na stav da drugostepeni organ nema pravo da sam izda potrebnu potvrdu, ako prvostepeni organ odbije da to učini, stranka ostaje bez prava na pravnu zaštitu od samovolje prvostepenog organa i njegovog nezakonitog postupanja, što je protivno osnovnom cilju Zakona o opštem upravnom postupku da se obezbedi ostvarivanje prava stranaka u upravnom postupku. Navodi da ne postoje zakonski uslovi za oglašavanje ništavim tužbom osporenog rešenja od 14.11.2012. godine, koje je postalo pravnosnažno na osnovu pravnosnažnog rešenja Upravnog suda 16 U 105/13 od 08.07.2014. godine i predstavlja pravni osnov za početak izvođenja radova u zgradi Hotela „AA“, odobrenih pravnosnažnim rešenjem o odobrenju izgradnje. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači ili ukine pobijanu presudu.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije u zahtevu navodi da ako se u konkretnom slučaju radilo o zahtevu za izdavanje potvrde na osnovu člana 114. Zakona o planiranju i izgradnji u vezi člana 162. Zakona o opštem upravnom postupku, budući da je prvostepeni organ doneo rešenje o odbijanju predmetnog zahteva, to je protiv tog rešenja bila dopuštena upravno-pravna žalba i nadležni drugostepeni organ je imao pravo i bio dužan da o toj stvari rešava u upravnom postupku. Ukazuje da, kako se u smislu člana 257. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ništavim oglašava rešenje koje je u upravnom postupku doneseno iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne može rešavati u upravnom postupku, to nisu ispunjeni uslovi za oglašavanje ništavim tužbom osoporenog rešenja. To jer bez obzira što nesporno predmetna potvrda ne predstavlja upravni akt, ona jeste akt za čije je donošenje nadležan organ uprave. U tom smislu, kako protiv akta kojim je odbijen zahtev za izdavanje predmetne potvrde pravo žalbe nije sporno, okolnost da drugostepeni organ donese meritornu odluku u tom postupku, na osnovu člana 233. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, ne predstavlja apsolutnu stvarnu nenadležnost, kao razlog ništavosti iz člana 257. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači ili ukine pobijanu presudu.

Protivna stranka (tužilac u upravnom sporu) Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda je u odgovoru na zahteve Hotela „AA“ i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije navelo da su zahtevi neosnovani i predložilo da ih sud odbije.

Postupajući po podnetim zahtevima i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtevi su osnovani.

Prema obrazloženju pobijane presude Upravni sud nalazi da je tužbom osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, jer je tuženi organ u osporenom rešenju pogrešno zaključio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 257. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku za oglašavanje ništavim rešenja Ministarstva građevinarstva i urbanizma Republike Srbije od 14.11.2012. godine, kojim je u stavu 2. dispozitiva potvrđen prijem dokumentacije radi početka izvrođenja radova na rekonstrukciji i dogradnji petog sprata Hotela „AA“, budući da potvrda o prijemu dokumentacije radi početka izvođenja radova nije stvar o kojoj se može rešavati u upravnom postupku. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o upravnoj stvari i kako se potvrda o prijemu dokumentacije ne donosi u upravnom postupku, drugostepeni organ se pogrešno pozvao na član 233. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, budući da nisu ispunjeni uslovi za njegovu primenu, niti je drugostepeni organ nadležan za izdavanje navedene potvrde. Ostim toga, u obrazloženju tužbom osporenog rešenja od 25.08.2014. godine tuženi je, dajući razloge zbog kojih smatra da nisu ispunjeni uslovi za oglašavanjem ništavim rešenja od 14.11.2012. godine, našao da je nadležni drugostepeni organ imao pravo da rešava u upravnom postupku protiv prvostepenog rešenja, kojim je odbijen zahtev Hotela „AA“ za izdavanje potvrde o prijemu dokumentacije radi izvođenja radova na petom spratu tog hotela. Po oceni Upravnog suda, nije sporno da drugostepeni organ ima pravo na odlučuje o žalbi, u kom smislu je u stavu 1. dispozitiva rešenja od 14.11.2012. godine drugostepeni organ rešio po žalbi i poništio prvostepeno rešenje. Međutim, Upravni sud nalazi da je sporno što je u stavu 2. dispozitiva istog rešenja drugostepeni organ rešio o nečemu što nije upravna stvar i što ne spada u nadležnost drugostepenog organa. Navedeno jer prema članu 114. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br.47/03........39/09) potvrdu prijema dokumentacije vrši organ nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju, što je u konkretnom slučaju Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, Gradske uprave Grada Beograda, a ne Ministarstvo građevinarstva i urbanizma Republike Srbije, kao drugostepeni organ nadležan za odlučivanje u upravnom postupku po žalbi na odluke prvostepenog organa.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano navodima zahteva ukazuje da su tom presudom učinjene bitne povrede pravila postupka. Pravilno Upravni sud nalazi da potvrda o prijemu dokumentacije radi početka izvođenja radova na rekonstrukciji i dogradnji petog sprata Hotela „AA“ ne predstavlja upravni akt, ali da, u smislu člana 162. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br.33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje potvrde o prijemu dokumentacije jeste upravni akt. Međutim, po nalaženju ovog suda, drugostepeni organ je rešenjem od 14.11.2012. godine, rešavajući po pravilima upravnog postupka o žalbi na prvostepeno rešenje od 05.09.2012. godine, a saglasno ovlašćenju iz člana 233. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, mogao, suprotno stanovištu Upravnog suda, poništiti prvostepeno rešenje o odbijanju zahteva Hotela „AA“ o prijemu dokumentacije radi početka izvođenja radova na rekonstrukciji i dogradnji petog sprata hotela i sam rešiti predmetnu pravnu stvar iz nadležnosti prvostepenog organa-potvrditi prijem predmetne dokumentacije.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanom presudom učinio bitnu povredu pravila postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), koji zakon se na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena Zakonom o upravnim sporovima shodno primenjuje, na osnovu člana 74. Zakona o upravnim sporovima. To s obzirom da u pobijanoj presudi nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama i pobijana presuda ne sadrži valjane razloge za poništaj tužbom osporenog rešenja, kojim je, u smislu člana 257. Zakona o opštem upravnom postupku, odbijen predlog za oglašavanje ništavim rešenja drugostepenog organa od 14.11.2012. godine, donetog u upravnom postupku. Naime, po nalaženju ovog suda, neprihvatljivi su argumetni za stanovište Upravnog suda izraženo u pobijanoj presudi da je rešenjem drugostepenog organa od 14.11.2012. godine rešeno o nečemu što nije upravna stvar.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da su pobijanom presudom povređena pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, pa je na osnovu člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09) odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 13.09.2016. godine, Uzp 24/2016

Zapisničar,                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija,

Vesna Karanović, s.r.                                                                                                                       Dragan Skoko, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

TT