Protivna stranka, D.B. iz K. navodi da kako u upravnom postupku nije bila isključena žalba odnosno kako se radi o dvostepenom postupku, to zahtev nije dozvoljen, zbog čega predlaže da sud zahtev kao nedozvoljen odbaci.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Pobijanom presudom uvažena je tužba D.B. iz K. i poništeno rešenje Upravnog odbora A. k. S. broj 597-1/2013 od 30.06.2013. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje sa obrazloženjem da je u konkretnom slučaju tuženi organ svoje rešenje o ukidanju po osnovu službenog nadzora rešenja prvostepenog organa zasnovao na naknadno utvrđenim činjenicama. Tuženi organ je izveo dokaze, bliže određene u obrazloženju osporenog rešenja, koji su od značaja za ocenu ispunjenosti kriterijuma dostojnost za bavljenjem advokaturom, pa je utvrdio da tužilac ne ispunjava Zakonom o advokaturi propisane uslove za upis u imenik advokata. Kako je tuženi organ, kao nadzorni organ, ponovo utvrđivao odlučne činjenice i to drugačije nego što je učinio prvostepeni organ Upravni sud je našao da je zakon povređen na štetu tužioca.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda doneta bez povrede pravila postupka, uz pravilnu primenu Zakona o upravnim sporovima. Ovo stoga jer se iz spisa predmeta vidi da je rešenjem Upravnog odbora A. k. K. broj 359/2010 od 14.10.2010. godine D.B. diplomirani pravnik iz K. upisan u imenik advokata A.k. K. sa sedištem kancelarije u K. na adresi ... i početkom obavljanja advokatske kao samostalne, profesionalne delatnosti počev od 15.10.2010. godine sa obrazloženjem da ispunjava uslove propisane Zakonom o advokaturi i Statutom komore, s tim da nema smetnji za upis u imenik advokata ove komore obzirom da su ispunjeni uslovi propisani članom 4. Zakona o advokaturi. Rešenjem A. k. S. broj 597- 1/2013 od 30.06.2013. godine ukida se po osnovu službenog nadzora rešenje Upravnog odbora A. k. K, broj 359/2010 od 14.10.2010. godine, sa obrazloženjem da D.B. diplomirani pravnik ne ispunjava Zakonom o advokaturi propisane uslove za upis u imenik advokata i to uslove iz člana 4. stav 1. tačka 7. jer nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom s obzirom da je u periodu koji je prethodio danu donošenja rešenja Upravnog odbora A. k. K. o njegovom upisu u imenik advokata te komore, u svom profesionalnom radu i životu koji je dostupan javnosti svakodnevno kršio odredbe Zakona o advokaturi i kodeksa profesionalne etike advokata i vršio zloupotrebu prava. U obrazloženju tužbom pobijanog rešenja se dalje navodi da je drugostepeni organ izveo i dokaze koje je pribavio tokom navedenih upravnih i parničnih postupaka, a koji su od značaja za ocenu ispunjenosti kriterijuma dostojnost za bavljenje advokaturom iz člana 4. Zakona o advokaturi i utvrdio u obrazloženju detaljno navedene činjenice. Kod ovakvog stanja stvari u spisima, pravilno je zaključivanje iz pobijane presude da je tuženi organ izveo dokaze, bliže određene u obrazloženju pobijanog rešenja, koji su od značaja za ocenu ispunjenosti kriterijuma dostojnost za bavljenje advokaturom i da je tuženi organ, kao nadzorni organ, utvrđivao odlučne činjenice i to drugačije nego što je učinio prvostepeni organ. Takođe, pravilna je ocena iz pobijane presude da je takvo postupanje tuženog organa protivno odredbi člana 253. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, jer se konačno rešenje može ukinuti po osnovu službenog nadzora samo na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno u ranijem postupku a na kome je zasnovano rešenje koje se ukida a što konkretno nije slučaj.

Sud je cenio navode zahteva kojima se ukazuje da je tuženi organ pobijanim rešenjem odlučivao na osnovu prethodno utvrđenog činjeničnog stanja i nalazi da su isti neosnovani jer se iz obrazloženja poništenog rešenja prvostepenog organa od 30.06.2013. godine vidi da prvostepeni organ nije utvrđivao činjenice niti izvodio dokaze koji su od značaja za ocenu ispunjenosti kriterijuma dostojnost za bavljenjem advokaturom a što je učinio drugostepeni organ u postupku službenog nadzora.

Sud je cenio navode iz odgovora na zahtev kojim se ukazuje da pobijana presuda kojom je sud ocenjivao zakonitost rešenja donetog po osnovu službenog nadzora, ne može biti predmet preispitivanja po zahtevu u smislu člana 49. stav 2. tačka 3. Zakona o upravnim sporovima i nalazi da su isti neosnovani jer rešenjem koje se donosi u postupku poništavanja rešenja se stvara potpuno nova pravna situacija u odnosu na onu koja je postojala na osnovu konačnog rešenja donetog u upravnom postupku. S obzirom na činjenicu da se zakonitost rešenja donetog po osnovu službenog nadzora može ispitati tek u upravnom sporu, saglasno odredbi člana 14. stav 2. Zakona o upravnim sporovima pravnosnažna sudska odluka kojom je Upravni sud ocenjivao zakonitost rešenja donetog po osnovu službenog nadzora može biti predmet preispitivanja po zahtevu u smislu člana 49. Zakona o upravnim sporovima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su navodi zahteva neosnovani i da ne mogu dovesti do drugačije odluke suda po podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 12.12.2014. godine, Uzp 307/2014

Zapisničar,                                                                                                                      Predsednik veća - sudija

Rajka Milijaš,s.r.                                                                                                         Olga Đuričić,s.r.