.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 317/2015
17.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Dragana Skoka i Predraga Trifunovića, članova veća, sa savetnikom suda Vesnom Karanović, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu S.J. iz D., ulica ..., koga zastupa punomoćnik D.O., advokat iz D., ... D., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda, Odeljenja u Kragujevcu I-1 U 14201/13 od 19.03.2015. godine, uz učešće protivne stranke Žalbene komisije Vlade Republike Srbije u predmetu ponavljanja upravnog postupka, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 17.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba tužioca, S.J. iz D., podneta protiv zaključka Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, broj 112-01- 238/2013-01 od 05.08.2013. godine, kojim je odbačen njegov predlog za ponavljanje postupka po rešenju Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, broj 112-01- 681/09-01 od 04.11.2009. godine.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom, zbog povrede zakona i povrede pravila postupka, podnosilac navodi da je neopravdano ostao neraspoređen, iako je ispunjavao uslove sistematizovanog radnog mesta u pogledu vrste i stepena stručne spreme, radnog iskustva, položenog državnog stručnog ispita, odnosno ispunjavao je sve propisane uslove radnog mesta načelnika Odeljenja vodoprivredne inspekcije, a na koje radno mesto je kasnije na određeno vreme primljena LJ.A., što je navodio i u tužbi. Ovo posebno jer u vreme kada je ostao neraspoređen nije bilo popunjeno navedeno radno mesto načelnika Odeljenja vodoprivredne inspekcije, sistematizovano pod brojem 384. novog Pravilnika iz jula 2009. godine, a za koje je ispunjavao sve propisane uslove. Poziva se na presudu Vrhovnog suda Srbije Rev 500/07 od 13.11.2008. godine, na osnovu koje smatra da se, u konkretnom slučaju pogrešno primenjuju odredbe člana 65. stav 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, te odredbe člana 133. stav 1, člana 134. i i člana 49. stav 1. tačka 1. Zakona o državnim službenicima, zbog čega je rešenje od 04.11.2009. godine, kojim je ostao neraspoređen nezakonito, pa pogrešno nalazi Upravni sud da je pravilno, primenom člana 246. stav 2 Zakona o opštem upravnom postupku, tuženi organ odbacio njegov predlog za ponavljanje postupka po navedenom rešenju od 04.11.2009. godine. Ističe da je Upravni sud učinio i povredu pravila postupka, jer ga nije pozvao da prisustvuje raspravi iako je on to izričito tražio. Predlaže da sud zahtev uvaži te ukine pobijanu presudu i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka, Žalbena komisija Vlade Republike Srbije, nije dostavila odgovor na zahtev, ali je dostavila spise predmeta upravnog postupka okončanog tužbom osporenim zaključkom.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijane presude pravilno je osporenim zaključkom odbačen predlog tužioca za ponavljanje postupka po rešenju Žalbene komisije Vlade broj 112-01-681/09-01 od 04.11.2009. godine. Ovo iz razloga što su, po oceni Upravnog suda, navodi predloga za ponavljanje postupka već ranije neuspešno bili isticani u žalbenom postupku i isti su u tom postupku ocenjeni kao neosnovani, pa je pravilno tuženi organ osporenim zaključkom odbacio predlog za ponavljanje postupka, primenom odredbe člana 246. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'' broj 30/10).
Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje sadržano u osporenom zaključku, zbog čega su i neosnovani navodi tužbe da je u konkretnom slučaju bilo neophodno održati usmenu javnu raspravu. Ovo posebno jer je Upravni sud našao da je u smislu člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, pa je tužbu odbio.
Cenjeni su i ostali navodi zahteva, koji su isticani i u tužbi i koje je Upravni sud pravilno i potpuno ocenio, a koju ocenu prihvata i ovaj sud.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), odlučio kao u dispozitivu ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 17.07.2015. godine, Uzp 317/2015
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Karanović,s.r. Olga Đuričić,s.r.
