Pravni sledbenik protivne stranke, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma Republike Srbije, je dostavilo spise predmeta, ali ne i odgovor na zahtev.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je osporenim zaključkom odbačen predlog Opštine Kosjerić za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja od 28.12.2009. godine, kojim se investitoru, Fabrici c. T.c. ad K. iz K., dozvoljava upotreba postrojenja za mlevenje uglja i petrolkoksa u krugu fabrike na delu katastarske parcele ... KO Galovići, Opština Kosjerić, jer tužiocu, kao osnovnoj teritorijalnoj jedinici u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava i koji, preko svojih organa, samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti, nisu povređena prava ili na zakonu zasnovan interes, pa u toj pravnoj stvari nije mogao da ima svojstvo stranke u smislu odredbe člana 129. Zakona o opštem upravnom postupku.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na to, da Upravni sud nije pravilno cenio navode tužbe, prihvatajući razloge obrazloženja osporenog zaključka, pri čemu nije dao ocenu navoda tužbe kojima su ti razlozi detaljno osporeni. Tužilac, naime, navodima tužbe detaljno obrazlaže svoj pravni interes za učešće u postupku izdavanja upotrebne dozvole, te ukazuje na odredbe Ustava Republike Srbije, Zakona o lokalnoj samoupravi (''Službeni glasnik RS'' 129/07), Zakona o zaštiti životne sredine (''Službeni glasnik RS'' 135/04 i 36/09) i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (''Službeni glasnik RS'' 135/04 i 36/09) koje su, prema navodima tužbe, grubo povređene donošenjem osporenog zaključka.

Kako tužilac tužbom osporava zakonitost pobijanog zaključka, a ukazuje i na bitne povrede pravila postupka koje su od uticaja na donošenje odluke, što Upravni sud pri donošenju pobijane presude nije posebno cenio, nalazeći da su bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog zaključka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud, time što je propustio da oceni navode tužbe o pravilnoj primeni zakona i povredi pravila postupka, povredio prava podnosioca zahteva na pravično suđenje. Ovo pravo je predviđeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'' 98/06) i predstavlja obavezu suda da obrazloži svoju odluku, jer stranka ima pravo da bude upoznata sa stavovima suda na kojima je ta odluka zasnovana. To pravo stranke je praćeno dužnošću suda da iznese razloge svoje odluke, koji čine garanciju objektivnosti suđenja i sprečavaju moguće zloupotrebe. Obaveza obrazloženja sudske odluke odnosi se na ključne argumente koji moraju biti precizno i jasno navedeni, s tim što sud mora brižljivo i pažljivo da razmotri sve dokaze i, ceneći ih pojedinačno i zajedno, odluči koje će i zbog čega činjenice smatrati utvrđenim, a koje i zbog čega neće. Ispitujući u upravnom sporu zakonitost osporenog upravnog akta u granicama zahteva iz tužbe, sud ne mora da prihvati razloge tužioca, ali je dužan da ih razmotri i da se o njima izjasni, što Upravni sud pobijanom presudom, s obzirom na izloženo stanje stvari, nije učinio.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijanom presudom povređena pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. i stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude i predmet vratio Upravnom sudu, koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano presudom ovog suda.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 27.05.2014. godine, Uzp 322/2013

Zapisničar,                                                                              Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                             Olga Đuričić,s.r.