U podnetom zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnosilac ističe da podnosilac predloga za pokretanje disciplinskog postupka nije imao inicijativu za podnošenje predloga za pokretanje disciplinskog postupka, a zapisnik o nadzoru nad radom izvršitelja, koji je prikazan kao inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka, nije podoban da posluži kao inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka, jer nije izvršen nadzor i kontrola rada i postupanja u predmetu Ii 113/14 i Ii 883/14, niti je to bilo moguće, jer navedeni spisi predmeta nisu bili kod izvršitelja, već su bili ustupljeni Osnovnom sudu u Surdulici. Stoga u vreme vršenja nadzora nije sačinjen zapisnik o istom, već je zapisnik sačinjen u prostorijama Ministarstva pravde i dostavljen izvršitelju, pa je pribavljanje podataka nepotpuno, a nije poznat ni način pribavljanja podataka vezanih za postupanje u predmetu Ii 113/14. Smatra da je Upravni sud pogrešno ocenio da je ovakva inicijativa valjana i podobna za utvrđivanje odlučnih činjenica, kao i da je Disciplinska komisija donela zaključak o pokretanju disciplinskog postupka dana 11.06.2015. godine i na taj način tužiocu omogućila učešće u postupku. Ukazuje na to, da zaključak o pokretanju disciplinskog postupka pod brojem 740-08-000585/15-22 ne postoji, niti je tužilac takav zaključak bilo kada primio, a izjašnjenje koje je dao 08.06.2015. godine se odnosi na predlog za pokretanje disciplinskog postupka od 12.05.2015. godine, a ne na zaključak Disciplinske komisije donet u smislu odredbe člana 11. Pravilnika o disciplinskom postupku protiv izvršitelja. Navodi da je Upravni sud pobijanu presudu doneo uz bitne povrede odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju i to člana 20. stav 7, člana 50. stav 7, člana 74. stav 2. i stav 3. i člana 285. stav 2. Ističe da su nalozi Osnovnog suda u Surdulici i Ministarstva pravde Republike Srbije bili suprotni zakonu, zbog čega on nije mogao da ih sprovede. Ukazuje na to, da je dosledno primenio odredbu člana 74. stav 2. i stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i nastavio postupak sprovođenja izvršenja, jer odluke suda derogiraju imperativne zakonske odredbe, kako ne bi prouzrokovao štetu izvršnom poveriocu, kao stranki koja pokreće, upravlja i vodi postupak izvršenja. Predlaže da sud pobijanu presudu ukine ili preinači.

Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije. Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tuženi organ je pravilno našao da je podnosilac zahteva, u svojstvu izvršitelja, u postupku izvršenja u predmetu ustupljenom od strane Osnovnog suda u Surdulici prekoračio ovlašćenja poverena zakonom, ne postupajući po odlukama Osnovnog suda u Surdulici, kojima su konstatovane nepravilnosti proizašle iz odluka i radnji izvršitelja u predmetu Ii 113/14 i kojim odlukama je naloženo njihovo otklanjanje. Po nalaženju Upravnog suda, iz utvrđenih radnji izvršitelja u izvršnom postupku nedvosmisleno proizlazi da je izvršitelj postupio suprotno odredbi člana 327. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojom je propisano da je izvršitelj dužan da u sprovođenju izvršenja postupa po odredbama ovog zakona, sudskim odlukama i uslovima određenim u izvršnoj ispravi kojima se ograničava izvršenje na određenim sredstvima i predmetima, kao i da je izrečena disciplinska mera adekvatna, u skladu sa odredbom člana 351. stav 1. tačka 3. i člana 352. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom su ocenjena sva pitanja i okolnosti koji su mogli biti od uticaja na zakonitost osporene odluke i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud je posebno cenio navode zahteva prema kojima podnosiocu zahteva nije bilo omogućeno učešće u postupku, pa je našao da je pravilno Upravni sud ocenio da su ovi navodi neosnovani i za to dao razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Imajući u vidu činjenično stanje utvrđeno u disciplinskom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno ocenio Upravni sud da je pravilno u disciplinskom postupku utvrđeno da je podnosilac zahteva postupao suprotno odredbi člana 327. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 31/11...55/14), zbog čega mu je, pravilnom primenom Zakona, izrečena novčana kazna u iznosu od 500.000,00 dinara.

Sa iznetih razloga, nalazeći da ostali navodi zahteva nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 14.07.2016. godine, Uzp 34/2016

Zapisničar,                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                                                   Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

an