U zahtevu podnetom iz svih zakonom propisanih razloga, podnosilac ističe da se ne može ispitati na osnovu čega je Upravni sud u pobijanoj odluci stao na stanovište da je disciplinski postupak pokrenut u zakonom propisanom roku od 12 meseci od dana saznanja za disciplinsku povredu, odnosno od dana 05.04.2021. godine kada je disciplinski tužilac primio zapisnik o izvršnom vanrednom nadzoru nad radnom izvršitelja. Smatra da je takav stav suda u suprotnosti sa odredbama člana 542. stav 1. i člana 524. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojima nije decidirano propisano od kog momenta se ima računati trenutak saznanja za učinjenu povredu, niti je odredbom člana 542. stav 1. Zakona propisano da je to momenat dostavljanja predmetnog zapisnika disciplinskom tužiocu. Ukazuje da je dana 03.10.2019.godine od strane advokata DD podneta pritužba na rad javnog izvršitelja, te da se taj dan, dan prijema navedene pritužbe od strane disciplinskog tužioca Komore javnih izvršitelja, ima smatrati danom saznanja za učinjenu povredu, a što je u skladu i sa odredbom člana 536. stav 3. Zakona, prema kojoj zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti može da se podnese i ako pre toga nije vršen nadzor nad radom javnog izvršitelja. Ukazuje i da se u osporenom rešenju navodi da je postupao suprotno odredbi člana 527. stav 1. tačka 10) Zakona, te da je učestalo vršio povrede Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Stadnarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja (tačka 13) navedene odredbe Zakona, što je dovelo da teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja, te da Upravni sud nije uzeo u obzir navode tužbe da je protiv ranije izrečenih disciplinskih mera tužilac pokrenuo upravne sporove, te da iste nisu pravnosnažne, niti je cenio navode tužbe koji se odnose na povredu iz člana 527. stav 1. tačka 18) Zakona koja mu je takođe stavljena na teret. Predlaže da sud zahtev uvaži, pobijanu presudu preinači ili ukine. Troškove traži.

Protivna stranka je dostavila odgovor na zahtev sa predlogom da sud zahtev odbije kao neosnovan.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude pravilno je tuženi organ tužiocu izrekao disciplinsku meru - trajna zabrana obavljanja delatnosti javnog izvršitelja, pravilno zaključivši da je tužilac u izvršnom postupku II 512/19 (II 74/19) na način opisan dispozitivom osporenog rešenja postupao krajnje nesavesno što je prouzrokovalo grubo kršenje imperativnih normi Zakona o izvršenju i obezbeđenju i normi Etičkog kodeksa javnih izvršitelja, jer nije poštovao imperativne norme i samim tim nije postupao stručno i u skladu sa Zakonom i drugim opštim aktima, te je svojim radom doprineo gubitku poverenja ne samo stranaka, već i građana uopšte, kao i institucija. Stoga je, po oceni Upravnog suda, pravilno tuženi organ zaključio da je, s obzirom na stepen učinjene povrede i ranije izrečene disciplinske mere – novčane kazne u iznosu od po 500.000,00 dinara u disciplinskim postupcima u predmetima br. 07-00-985/2019-22 i 740-08-108/2020-22, izrečena jedina opravdana disciplinska mera kojom bi se postigla svrha disciplinskog kažnjavanja.

Odredbom člana 524. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016 (Autentično tumačenje), 113/2017 (Autentično tumačenje)), propisano je da rad javnog izvršitelja nadzire i Komora, najmanje jednom u dve godine (redovni nadzor), pri čemu proverava i primenu Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja (stav 1); Komora može izvršiti vanredni nadzor po pritužbi stranke ili učesnika u postupku (stav 2); zapisnik o nadzoru i dokazi prosleđuju se disciplinskom tužiocu Komore i disciplinskom tužiocu ministarstva (stav 5).

Odredbom člana 527. stav 1. Zakona, propisano je da su, između ostalog, teže disciplinske povrede: naplata naknade za rad ili naknade troškova suprotno Javnoizvršiteljskoj tarifi (tačka 10); povreda Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja koja je dovela do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja (tačka 13) i postupanje sa stvarima i novčanim sredstvima u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja koje je suprotno zakonu ili ovlašćenju stranaka (tačka 18).

Prema odredbi člana 528. stav 2. istog zakona, za teže disciplinske povrede izriču se: javna opomena (tačka 1); novčana kazna od jedne do 12 prosečnih mesečnih plata sudije osnovnog suda isplaćenih u mesecu koji prethodi onom u kome je doneto rešenje o novčanoj kazni (tačka 2); privremena zabrana delatnosti javnog izvršitelja (tačka 3) i trajna zabrana delatnosti javnog izvršitelja (tačka 4).

Prema odredbi člana 536. navedenog zakona, disciplinski postupak se pokreće zahtevom za utvrđivanje disciplinske odgovornosti (stav 1); zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti mogu da podnesu ministar, disciplinski tužilac Komore, disciplinski tužilac ministarstva i predsednik Komore (stav 2), kao i da zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti može da se podnese i ako pre toga nije vršen nadzor nad radom javnog izvršitelja (stav 3).

Odredbom člana 542. st. 1. i 2. Zakona, propisano je da pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od saznanja za disciplinsku povredu, a najduže za jednu godinu od kada je disciplinska povreda učinjena, a vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Naime, imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je u postupku nadzora nad radom tužioca nesumnjivo utvrđeno da je tužilac učinio povrede pravila postupka iz čl. 33, 34, 151, 152. st. 1. i 2, 155, 165, 167, 171, 185, 186, 187, 190, 191, 192. i 196. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pravilno ocenio da je osporenim rešenjem tužiocu pravilno izrečena disciplinska mera trajne zabrane obavljanja delatnosti javnog izvršitelja, te da su pobijanom presudom ocenjena sva pitanja i okolnosti koje su mogle da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se Upravni sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Pravilna je i ocena Upravnog suda da je disciplinski postupak pokrenut u zakonom propisanom roku. Naime, u konkretnom slučaju, disciplinski postupak je pokrenut zahtevom za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnog izvršitelja koji je podneo disciplinski tužilac Komore javnih izvršitelja nakon izvršenog vanrednog nadzora rada javnog izvršitelja od strane Komore po pritužbi. Stoga je momenat saznanja disciplinskog tužioca Komore za disciplinsku povredu 05.04.2021. godine, kada je on primio zapisnik o vanrednom nadzoru nad radom izvršitelja, a ne momenat kada je Komori podneta pritužba na rad javnog izvršitelja, koja, u konkretnom slučaju, predstavlja samo obaveštenje Komori da je javni izvršitelj, radnjama na koje se u pritužbi ukazuje, eventualno, počinio disciplinsku povredu.

Takođe, neosnovano je ukazivanje da Upravni sud prilikom odlučivanja nije uzeo u obzir navode tužbe da prilikom donošenja osporenog rešenja tuženi nije imao u vidu činjenicu da je tužilac protiv ranije izrečenih disciplinskih mera pokrenuo upravne sporove, koji nisu pravnosnažno okončani, budući da je upravni spor u predmetu Upravnog suda U 6907/2021, pokrenut tužbom radi poništaja rešenja tuženog broj 07-00-985/2019-22 od 29.01.2021. godine, dana 02.06.2022. godine, pravnosnažno okončan presudom kojom je tužba odbijena.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode zahteva, ali je, kod pravilne ocene Upravnog suda da je podnosilac zahteva pravilno oglašen odgovornim za učinjene teže disciplinske povrede, te da mu je osporenim rešenjem pravilno izrečena mera trajne zabrane obavljanja delatnosti javnog izvršitelja, kao jedina opravdana disciplinska mera kojom bi se postigla svrha kažnjavanja, našao da su isti bez uticaja.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u stavu prvom dispozitiva presude.

S obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija,

Mirela Kostadinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić