U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije zbog povrede pravila postupka koja je od bitnog uticaja na rešenje upravne stvari i povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta, podnosilac ističe da je presuda zahvaćena bitnom povredom pravila postupka, jer tužioca na usmenoj javnoj raspravi od 18.09.2014. godine nije zastupalo lice koje za to može da bude ovlašćeno, jer nije diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom zaposlen kod tužioca. Smatra da je presuda zahvaćena i povredom pravila postupka, jer je njome odlučeno u punoj jurisdikciji, a ona, pri tome, ne sadrži razloge za odluku donetu u dispozitivu, odnosno razloge o odlučnim činjenicama. Ukazuje na to, da je za presudu u sporu pune jurisdikcije bilo potrebno izvođenje dokaza veštačenjem, što nije učinjeno, zbog čega ni činjenično stanje nije pouzdano utvrđeno, a presuda nema jasan stav o odlučnim činjenicama na kojima sud zasniva odluku u materijalno pravnom smislu. Pogrešna primena zakona i drugog propisa se sastoji u tome što sud u ovoj upravnoj stvari nije primenio izričitu zakonsku odredbu iz člana 45. stav 1. tačka 7. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru, koja propisuje oduzimanje robe rešenjem kada se prodaje roba koja nije propisno popisana, što je tužilac činio, pri čemu sud ne navodi dokaze na osnovu kojih izvodi zaključak da je tužilac pre stavljanja robe u promet imao izvršen popis robe i da je isti evidentiran u propisanoj evidenciji. Predlaže da sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

Republika Srbija, preko Državnog pravobranioca Republike Srbije, u zahtevu za preispitivanje sudske odluke, podnetom zbog povrede pravila postupka od bitnog uticaja na rešenje upravne stvari i povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta, predlaže da sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

Zainteresovano lice, ''A.'' d.o.o. iz B., u odgovoru na zahteve, predlaže da sud iste odbije i obaveže tuženo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije da mu nadoknadi troškove za sastav odgovora po AT u iznosu od 54.000,00 dinara i sudske takse po TT.

Postupajući po podnetim zahtevima i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtevi su osnovani.

Pobijana presuda je doneta u ponovnom postupku, pošto je prethodno doneta presuda Upravnog suda 12 U 15273/12 od 16.04.2013. godine, kojom je odbijena tužba tužioca u istoj upravnoj stvari, poništena odlukom Ustavnog suda Už br. 4581/13 od 10.04.2014. godine usvajanjem ustavne žalbe P. d. z. t. i u. ''A.'' d.o.o. i utvrđivanjem da je presudom Upravnog suda U 15273/12 od 16.04.2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pogrešno su prvostepeni i tuženi organ ocenili da u konkretnom slučaju treba primeniti odredbu člana 45. stav 1. tačka 7. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru, čime je povređen zakon na štetu tužioca, te imajući u vidu da je postupak trajao devet godina, a da utvrđeno činjenično stanje u spisima predmeta pruža pouzdan osnov za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije, primenom odredbe člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, Upravni sud je doneo odluku kao u dispozitivu presude. Po nalaženju Upravnog suda, u postupku kontrole Republičke tržišne inspekcije učinjene su značajnije procesne nepravilnosti, koje su uticale na pravilnost samog postupka, a samim tim i na zakonitost rešenja o oduzimanju robe tužiocu, kome nije bila data adekvatna i efektivna prilika da predstavi svoj slučaj, odnosno svoju odbranu iznese na način kojim bi bili zadovoljeni ustanovljeni standardi pravičnog odlučivanja o njegovoj obavezi ili odgovornosti.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano navodima zahteva ukazuje da su presudom načinjene bitne povrede pravila postupka.

Odredbom člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, čijom primenom je pobijana presuda doneta, propisano je da će, kada nađe da osporeni upravni akt treba poništiti, sud presudom rešiti upravnu stvar ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to. Takva presuda u svemu zamenjuje poništeni akt (spor pune jurisdikcije).

Upravni sud je, nakon zaključene usmene rasprave, nalazeći da priroda stvari to dozvoljava i da utvrđeno činjenično stanje u spisima predmeta pruža pouzdan osnov za to, doneo odluku primenom odredbe člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Pri tome je, posle deset godina od dana prve inspekcijske kontrole kod tužioca, nalazeći da su u postupku kontrole Republičke tržišne inspekcije učinjene značajnije procesne nepravilnosti, koje su uticale na pravilnost samog postupka, a samim tim i na zakonitost rešenja o oduzimanju robe tužiocu, sam rešio upravnu stvar, tako, što je oduzetu robu vratio tužiocu, propuštajući, pri tome, da utvrdi sa sigurnošću da li je bilo propuštanja u poslovanju tužioca i vođenju evidencija o robi, te da li je bilo prometa robe u relevantnom periodu i da li je roba popisana ili ne. Upravni sud je u sprovedenom odlučivanju u punoj jirisdikciji utvrdio, naime, da prvostepeni upravni organ nije postupao u svemu u skladu sa propisima, da drugostepeni upravni organ nije sankcionisao povrede učinjene u postupku pred prvostepenim organom, ali je, suprotno odredbi člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, propustio da sprovede postupak u kome će sam rešiti upravnu stvar, odnosno, za svoju odluku kojom je rešio upravnu stvar u smislu citirane odredbe Zakona o upravnim sporovima, nije dao valjane i jasne razloge. Dispozitiv pobijane presude u svemu zamenjuje poništeni akt, ali su izostali razlozi za donošenje takve odluke, te Upravni sud u sprovedenom postupku pune jurisdikcije nije utvrdio da li postoji osnov za oduzimanje robe, odnosno, koji su razlozi za vraćanje oduzete robe tužiocu, a ti razlozi bi jedino mogli da budu da je tužilac postupao u svemu zakonito. Time što upravni organi nisu, po nalaženju Upravnog suda, u svemu postupali po pravilima postupka, nije rešena upravna stvar, pa je Upravni sud to učinio donoseći presudu u smislu odredbe člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, ali za takvu svoju odluku nije dao razloge o odlučnim činjenicama.

Upravni sud u razlozima obrazloženja pobijane presude navodi da u spisima predmeta nema uporišta za tvrdnju upravnih organa da u konkretnom slučaju treba primeniti odredbu člana 45. stav 1. tačka 7. Zakona o uslovima obavljanja prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru (''Službeni glasnik RS'' 39/96... 101/05), jer je izjava direktora tužioca, koji je saslušavan u prostorijama SUP Smederevo, u prisustvu policijskih službenika, pod okolnostima koje dovode u sumnju u kom postupku je dokaz saslušanjem direktora tužioca uopšte izveden, da roba nije popisana, ne može da bude osnov za oduzimanje robe, pri čemu Upravni sud nije imao u vidu navode žalbe tužioca od 01.02.2005. godine, izjavljene na prvostepeno rešenje o oduzimanju robe, koja se takođe nalazi u spisima predmeta i u kojoj je navedeno da popis robe nije izvršen. Kako navedena žalba od 01.02.2005. godine nije sačinjena u prisustvu policije, a nalazi se u spisima predmeta, Upravni sud je bio dužan da je ceni, zajedno sa ostalim dokazima u spisima predmeta.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, prisustvom policije pri saslušanju tužioca je povređeno načelo samostalnosti službenog lica zaštićeno odredbom člana 11. Zakona o opštem upravnom postupku. Za ovakvu tvrdnju Upravni sud nije dao razloge, niti je naveo od kakvog bi uticaja bila ova povreda načela samostalnosti službenog lica na donošenje rešenja u upravnoj stvari.

Upravni sud, dalje, nalazi da se izjava direktora tužioca da roba nije popisana ne može smatrati dokazom u konkretnom upravnom postupku, jer je, prema odredbi člana 172. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' 33/97 i 31/01), izjava stranke supsidijerni dokaz, u slučajevima da za utvrđivanje određene činjenice ne postoji neposredan dokaz. Zato je Upravni sud bio dužan da na javnoj raspravi razjasni i utvrdi, izvođenjem i ocenom predloženih dokaza u toku sudskog postupka, da li su i, ako jesu, na koji način policijski službenici svojim prinudnim ponašanjem uticali na tužioca da prilikom saslušanja u prvostepenom upravnom postupku izjavi da navedena roba na skladištu u S. nije popisana u vreme prodaje jednog dela te robe, u januaru mesecu 2005. godine, kao da i roba nije popisivana u toku 2004. godine. Sem toga, trebalo je proveriti istinitost tvrdnje tužioca da je popis robe na skladištu u S. izvršen zakonito, kako u pogledu sadržine popisa, tako i u pogledu vremena izvršenog popisa, a sve to na osnovu predloženih dokaza saslušanjem stručnjaka iz oblasti knjigovodstva. Pošto nije tako postupio, Upravni sud će u ponovnom postupku da postupi po uputstvima ove presude, te će tek tada biti u mogućnosti da, ocenom svih izvedenih dokaza, zaključi da li je data izjava tužioca u prvostepenom upravnom postupku punovažna, a sledom toka, da li je tužilac zakonito postupao u onom delu, koji je zahtevan izvršenom kontrolom tržišne inspekcije.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da navodi zahteva prema kojima je pobijana presuda doneta uz bitne povrede odredaba postupka iz razloga što tužioca na usmenoj javnoj raspravi nije zastupao diplomirani pravnik nisu osnovani, imajući u vidu odredbe člana 38. Zakona o upravnim sporovima, prema kojima sud može da raspravi spor i bez prisustva stranaka.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da su zahtevi za preispitivanje pobijane presude osnovani, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, zahteve uvažio i pobijanu presudu Upravnog suda ukinuo i predmet vratio Upravnom sudu na ponovno odlučivanje, kako bi u ponovnom postupku sud otklonio povrede pravila postupka na koje mu je ukazano ovom presudom i, nakon ocene svih dokaza, pravilno primenio materijalno pravo, odlučujući kao u stavu prvom dispozitiva presude.

Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da su zahtevi za preispitivanje sudske odluke uvaženi, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku, koji zakon se na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom shodno primenjuje, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude, odnosno odbio zahtev protivne stranke za naknadu troškova ovog postupka.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 14.09.2015. godine, Uzp 348/2014

Zapisničar,                                                                                         Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                        Olga Đuričić,s.r.