.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 377/2014
17.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Dragana Skoka i Predraga Trifunovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Karanović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Republike Srbije, Ministarstva odbrane Republike Srbije, Sektora za ljudske resurse, Uprave za kadrove, Beograd, za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda, Odeljenja u Nišu II-1 U 13854/13 od 18.09.2014. godine, uz učešće protivne stranke M.N. iz N., ulica ..., koga zastupa punomoćnik S.S.V., advokat iz N., ulica ..., u predmetu premeštaja i postavljenja po objedinjenoj formaciji, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 17.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA presuda Upravnog suda, Odeljenja u Nišu II-1 U 13854/13 od 18.09.2014. godine i predmet vraća Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
ODBIJA SE zahtev protivne stranke za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Stavom I dispozitiva pobijane presude uvažena je tužba tužioca, M.N. iz N., podneta protiv naredbe ministra odbrane Republike Srbije, broj 1- 274 od 29.07.2013. godine i poništena je ta naredba. Stavom II dispozitiva pobijane presude obavezan je tuženi organ, Ministarstvo odbrane Republike Srbije, da tužiocu nadoknadi troškove spora u iznosu od 16.500,00 dinara, u roku od 15 od dana prijema presude, dok se u ostalom delu zahtev odbija kao prekomeran. Naredbom ministra odbrane Republike Srbije, broj 1-274 od 29.07.2013. godine odlučeno je da se N.(M.)M., potpukovnik telekomunikacija, lična VES 31801, načelnik Centra MO Vranje, Regionalnog centra MO Niš, Uprave za obaveze odbrane, Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane Republike Srbije, FČ majora, mesto službovanja Vranje, premešta i postavlja, po potrebi službe, za referenta za materijalnu obavezu u Odeljenju za vojnu, radnu i materijalnu obavezu Uprave, VES 31001, FČ majora, FPG 13, mesto službovanja Valjevo.
U zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetom zbog povrede zakona, podnosilac navodi da prema Zakonu o upravnim sporovima kad sud poništi akt protiv koga je pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je poništeni akt donet. Stoga, prema prirodi stvari, koja je bila predmet spora, treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, pa je nadležni organ dužan da ga donese bez odlaganja, a najdocnije od 30 dana od dana dostavljanja presude. Mišljenja je da je, u konkretnom slučaju, Upravni sud trebalo da obaveže tuženi organ da donese novi upravni akt. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i preinači pobijanu presudu, tako što će tužbu odbiti ili da uvaži zahtev i ukine pobijanu presudu, te predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka, M.N. iz N., je u odgovoru na zahtev naveo da je zahtev za preispitivanje sudske odluke podnet od neovlašćenog lica, jer je zahtev potpisao Načelnik uprave, a upravni spor je vođen protiv naredbe Ministra odbrane Republike Srbije. Takođe ističe da je zahtev podnet neblagovremeno, jer smatra da je presuda postala izvršna 27.10.2014. godine, a da je zahtev podnet dana 16.12.2014. godine, pa je podnet po isteku roka od 30 dana propisanog članom 51. Zakona o upravnim sporovima. Predlaže da sud zahtev odbije, kao neosnovan, ili odbaci, kao neblagovremen. Traži troškove u iznosu od 25.500,00 dinara.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je osnovan.
Upravni sud je stavom I dispozitiva pobijane presude uvažio tužbu tužioca podnetu protiv naredbe ministra odbrane Republike Srbije, broj 1-274 od 29.07.2013. godine i poništio je tu naredbu, s tim što je u obrazloženju iste presude naveo da je tako odlučio primenom člana 40. stav 2. i člana 42. stav 1. Zakona o upravnim sporovima i da je tuženi organ dužan da donese novu naredbu u izvršenju ove presude, u smislu odredbe člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva da Upravni sud, nije pravilno pistupio kada je uvažio tužbu i poništio tužbom osporenu naredbu, a nije predmet vratio nadležnom organu na ponovnu odluku, i ako je u obrazloženju presude naveo da je tuženi organ dužan da donese novu naredbu u izvršenju presude, u smislu odredbe člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. Navedeno s obzirom da su, kod iznetog, razlozi pobijane presude protivurečni dispozitivu iste, pa postoji bitna povreda pravila postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 55/14), a koji Zakon se shodno primenjuje na pitanja postupka koja nisu regulisana Zakonom o upravnim sporovima, saglasno članu 74. Zakona o upravnim sporovima.
Sud je cenio navode odgovora na zahtev protivne stranke, da je isti podnet od neovlašćenog lica i da je neblagovremen, za koje je našao da su neosnovani. Ovo iz razloga jer je zahtev podneo ne načelnik uprave, kako se u odgovoru na zahtev protivne stranke navodi, već Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse, Uprava za kadrove, pa je podnet od ovlašćenog organa u smislu odredbi Zakona o Vojsci Srbije (''Službeni glasnik RS'', br, 116/07 ... 101/10). Takođe zahtev je podnet blagovremeno u smislu člana 51. Zakona o upravnim sporovima, budući da je tuženi organ (Ministarstvo odbrane Republike Srbije) pobijanu presudu primio dana 29.11.2014. godine, prema povratnici u spisima predmeta, a zahtev podneo poštom preporučeno dana 15.12.2014. godine.
Sa iznetih razloga, nalazeći da je pobijanom presudom povređen zakon na štetu podnosioca zahteva, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. st. 2. i 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude i predmet vratio Upravnom sudu, koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema kome ako se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suđenje, ostaviće se da se o troškovima postupka povodom pravnog leka odluči u konačnoj odluci, a koji Zakon se na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom shodno primenjuje, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu drugom dispozitiva ove presude, pri čemu protivna stranka, odnosno njen punomoćnik nije ni opredelio vrstu troškova koje traži, u smislu člana 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 17.07.2015. godine, Uzp 377/2014
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Karanović,s.r. Olga Đuričić,s.r.
