Protivna stranka, K.F. ad B., u odgovoru na zahtev ističe da je zahtev nedozvoljen, jer je podnet suprotno odredbi člana 49. stav 2. tačka 3. Zakona o upravnim sporovima, prema kojoj se zahtev za preispitivanje sudske odluke (pravnosnažne odluke Upravnog suda), može podneti u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba, a što nije konkretan slučaj. Traži troškove za sastav odgovora na zahtev od strane punomoćnika – advokata, u iznosu od 90.000,00 dinara.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Iz spisa predmeta Upravnog suda 21 U 6962/11 i pobijane presude proizilazi da je tužilac (K.f. ad iz B.), podneo tužbu protiv rešenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, Sektora za upravne i nadzorne poslove u oblasti privrednih registara, broj 300-720-00- 00266/2011-09 od 07.06.2011. godine, kojim je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar privrednih subjekata BD 59828/2011 od 10.05.2011. godine, kojim je brisan iz Registra privrednih subjekata privredni subjekat K.f. ad iz B.

Pri tome, prema obrazloženju pobijane presude, kao i u obrazloženju tužbom osporenog rešenja, Privredni sud u Beogradu je dana 10.05.2011. godine, po pravnosnažnosti, shodno odredbi člana 154. stav 1. Zakona o stečaju (''Službeni glasnik RS'', broj 104/09), po službenoj dužnosti dostavio Registratoru (prvostepenom organu) rešenje tog suda 16 St 2836/2010 od 09.02.2011. godine o otvaranju i zatvaranju stečenoj postupka nad tužiocem kao stečejnim dužnikom, zbog trajne nesposobnosti plaćanja, pa je stoga prvostepeni organ rešenjem od 10.05.2011. godine brisao privredni subjekat – K.f. ad iz B. iz Registra. Upravni sud se u obrazloženju svoje presude poziva na odluku Ustavnog suda I Uz 850/10 od 12.07.2012. godine, objavljenu u „Službenom glasniku RS“ broj 82/2012 od 25.07.2012. godine, a kojom je utvrđeno da odredbe člana 13. stav 3. u delu koji glasi “ako po pokriću nastalih troškova preostanu sredstva, ta sredstva se uplaćuju u budžet Republike Srbije“ i odredbe čl. 150 – 154. Zakona o stečaju (''Službeni glasnik RS'', broj 104/09), nisu u saglasnosti sa Ustavom i da prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Takođe se Upravni sud, za svoju odluku, poziva na odredbu člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 ... 18/13), kojom je propisano da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do toga dana nisu pravnosnažno rešeni. Sa iznetog, Upravni sud je doneo odluku kao u dispozitivu pobijane presude, na osnovu člana 40. stav 2. i člana 42. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, s tim da je u ponovnom postupku tuženi organ dužan da donese novu, na zakonu zasnovanu odluku, pri čemu je vezan pravnim shvatanjem i primedbama suda u pogledu postupka iznetim u presudi, na osnovu člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva da je tom presudom povređen zakon, što je od uticaja na rešenje stvari. Naime, pogrešno se za svoju odluku, kojom tužbu uvažava i poništava osporeno rešenje, Upravni sud poziva na član 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, prema kome se, između ostalog, zakoni, za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, te opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. Ovo zato što se navedeno prvostepeno rešenje Registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar privrednih subjekata i drugostepeno rešenje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, Sektora za upravne i nadzorne poslove u oblasti privrednih registara, ne zasnivaju na primeni odredbi čl.150-154. Zakona o stečaju, koje su navedenom Odlukom Ustavnog suda proglašene za nesaglasne s Ustavom, pa se, sledstveno tome, na navedena rešenja, doneta u upravnom postupku, ne odnosi odredba člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Navedena odredba člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu se ne može primeniti ni na rešenje Privrednog suda u Beogradu 16 St 2836/2010 od 09.02.2011. godine, na osnovu koga su doneta navedena rešenja u upravnom postupku, jer je to rešenje postalo pravnosnažno dana 10.05.2011. godine, što znači pre objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ navedene Odluke Ustavnog suda, pošto je tom zakonskom odredbom predviđeno da se zakoni za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavnjivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.

Vrhovni kasacioni sud je za navode protivne stranke da je zahtev nedozvoljen, jer je podnet suprotno odredbi člana 49. stav 2. tačka 3. Zakona o upravnim sporovima, našao da su neosnovani, s obzirom da se zahtev za preispitivanje sudske odluke (pravnosnažne odluke Upravnog suda), može podneti i kada je to zakonom predviđeno (član 49. stav 2. tačka 1 Zakona o upravnim sporovima), a prema članu 32. stav 2. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (''Službeni glasnik RS'', br. 99/11), na osnovu koga je u provedenom upravnom postupku doneto osporeno rešenje, protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke.

Kod ovakvog stanja stvari, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud u pobijanoj presudi pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), odlučujući kao u stavu prvom dispozitiva ove presude, uvažio zahtev i preinačio pobijanu presudu, tako što je tužbu, kao neosnovanu, odbio.

S obzirom da je zahtev za preispitivanje pobijane presude uvažen i preinačena pobijana presuda, tako što je tužba tužioca, ovde protivne stranke, odbijena, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 165. stav 2, u vezi člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 i 74/13), koji Zakon se i na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom, shodno primenjuje, saglasno članu 74.Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu drugom dispozitiva ove presude, odnosno odbio je zahtev protivne stranke za naknadu troškova za sastav odgovora na zahtev od strane punomoćnika-advokata.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 04.04.2014. godine, Uzp 511/2013

Zapisničar,                                                                                 Predsednik veća - sudija,

Vesna Karanović, s.r.                                                              Olga Đuričić, s.r.