.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 540/2013
29.01.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Olge Đuričić, predsednika veća, Dragana Skoka i Stojana Jokića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Gradskog veća grada Novog Pazara, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo grada Novog Pazara, za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda, Odeljenje u Kragujevcu I- 3 Up 119/13 od 15.12.2013. godine, sa protivnom strankom PD E. doo K., Ogranak ED N.P., u predmetu poreskom, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 29.01.2014. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbačena je tužba Gradskog veća grada Novog Pazara za ponavljanje postupka okončanog presudom Upravnog suda U 11293/13 od 29.08.2013. godine, kojom je uvažena tužba PD E. doo K., Ogranak ED N.P. iz N.P. i poništeno rešenje Gradskog veća grada Novog Pazara broj 418-22/13 od 05.06.2013. godine, kojim je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Gradske uprave za naplatu javnih prihoda broj 418-945/12 od 26.12.2012. godine, o utvrđivanju naknade za korišćenje građevinskog zemljišta za period od 01.01.2012. godine do 31.12.2012. godine. Rešenjem prvostepenog organa utvrđena je naknada za korišćenje građevinskog zemljišta za period od 01.01.2012. do 31.12.2012. godine tužiocu u iznosu od 32.305.138,06 dinara s tim da je tužilac kao poreski obveznik dužan da dospele, a neizmirene obaveze uplati u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, a ako dospele obaveze ne plati u propisanom roku izvršiće se prinudna naplata naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, kamate i troškovi prinudne naplate s tim da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja podnosilac zahteva, kao i u tužbi za ponavljanje postupka, navodi da je zakonski razlog za podnošenje tužbe za ponavljanje postupka sadržan u odredbi člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, a da je pobijanim rešenjem pogrešno zaključeno da tužilac
Uzp 540/2013
- 2 -
nije učinio verovatnim postojanje bilo kog osnova za podnošenje tužbe za ponavljanje postupka. Dalje navodi da je podnosilac zahteva uz odgovor na tužbu dostavio sve potrebne spise koji su se odnosili na tužbeni zahtev, rukovodeći se okvirima i razlozima tužbe, a obzirom da u tužbi nije osporen sam postupak donošenja spornog rešenja niti je tužbom rešenje osporeno zbog povrede čl. 192. i 69. Zakona o opštem upravnom postupku, tuženi nije dostavio zapisnik o većanju i glasanju jer to nije ni bio predmet spora. Smatra da je u tom slučaju sud bio u obavezi da u skladu sa čl. 30. i 31. Zakona o upravnim sporovima naloži tuženom da dostavi spise koji su mu potrebni za odlučivanje o predmetu spora. Osim toga, ističe da je odredbom člana 34. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, propisano da će veće suda obavezno održati raspravu ako su u upravnom postupku, učestvovale dve ili više stranaka sa suprostavljenim interesima, ali je sud doneo spornu presudu suprotno ovom članu zakona. Dalje navodi da obzirom da je uz tužbu za ponavljanje postupka dostavio i zapisnik o većanju i glasanju Gradskog veća br. 04-93/13 to su ispunjeni uslovi iz člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima za ponavljanje postupka, jer se radi o novim činjenicama i dokazima za koje sud nije znao da postoje. Predlaže da sud zahtev uvaži, ukine pobijano rešenje i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka nije dostavila odgovor na zahtev iako joj je isti prema povratnici u spisima predmeta uredno uručen na odgovor.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijanog rešenja, doneta je odluka kao u dispozitivu sa razloga što je Upravni sud našao da tužilac nije učinio verovatnim postojanje zakonskog osnova za ponavljanje upravno-sudskog postupka iz člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima. Po oceni tog suda, tužba za ponavljanje postupka dozvoljena je samo ako je zasnovana na činjeničnom stanju koje je sud sam utvrđivao, što u ovoj situaciji nije slučaj, jer je presuda doneta na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku. Tužilac nije učinio verovatnim razloge za ponavljanje postupka propisane odredbama člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, na koje se u tužbi pozvao.
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja Vrhovni kasacioni sud nalazi da je to rešenje doneto bez povrede pravila postupka, uz pravilnu primenu odredbe člana 60. Zakona o upravnim sporovima. Ovo stoga jer je tužilac tužbom tražio ponavljanje sudskog postupka okončanog presudom Upravnog suda, sa razloga propisanih odredbama člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, a uz tužbu je kao nov dokaz priložio zapisnik sa XI sednice redovnog zasedanja Gradskog veća grada Novog Pazara od 05.06.2013. godine. Po nalaženju ovog suda, pravilno je Upravni sud našao da podnosilac zahteva nije učinio verovatnim
Uzp 540/2013
- 3 -
ispunjenost uslova za ponavljanje postupka iz člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, jer navedeni zapisnik od 05.06.2013. godine ne predstavlja nov dokaz obzirom da je postojao u vreme vođenja upravno-sudskog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, isticane i u tužbi, pa je našao da su bez uticaja na drugačiju odluku o zakonitosti pobijanog rešenja, jer se tim navodima ne dovodi u sumnju pravilna ocena Upravnog suda iz pobijanog rešenja o nepostojanju uslova za ponavljanje postupka iz člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, na osnovu koga je traženo ponavljanje. Neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje da je upravni sud presudom donetoj u postupku čije se ponavljanje traži odlučivao van okvira i razloga tužbe, jer tužbom nije osporen sam postupak donošenja rešenja. Ovo stoga jer je odredbom člana 41. stav 1. Zakona o upravnim sporovima propisano da zakonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali pri tom nije vezan razlozima tužbe. Takođe, neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje da je presuda Upravnog suda doneta suprotno članu 34. stav 2. Zakona o upravnim sporovima jer je obavezno trebalo održati raspravu, obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o upravnom postupku sa dve ili više stranaka u kojima se obavezno održava rasprava. Podnosilac zahteva u presudi Upravnog suda, donetoj u postupku čije se ponavljanje traži, ima svojstvo tuženog organa, a ne stranke sa suprotnim interesom.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 29.01.2014. godine, Uzp 540/2013
Zapisničar, Predsednik veća - sudija, Rajka Milijaš,s.r. Olga Đuričić,s.r.
