.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 84/2016
14.07.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu AA iz ..., podnetom preko punomoćnika Jože Lasla, advokata iz ..., za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda III-3 U 15779/14 od 15.01.2016. godine, sa Agencijom za restituciju Republike Srbije, Područne jedinice Novi Sad, iz Novog Sada, Hajduk Veljkova 11, kao protivnom strankom, u predmetu vraćanja imovine, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 14.07.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba AA iz ..., podneta protiv zaključka Agencije za restituciju Republike Srbije - Područne jedinice Novi Sad broj 46-022093/14 od 31.10.2014. godine za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, podnet dana 26.02.2014. godine, iza bivšeg vlasnika BB, kao neuredan.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom iz svih zakonom propisanih razloga, podnosilac ističe da je u tužbi iznela opšte poznate okolnosti koje su dovele do docnje u kompletiranju dokumentacije uz zahtev za vraćanje imovine. Smatra da je protivzakonito odlučivanje upravnog organa, koji je odbacio njen zahtev, kao neuredan, umesto da postupi po odredbi člana 58. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Ukazuje na to, da je takvim postupanjem upravnog organa povređeno njeno pravo iz osnovnih načela upravnog postupka propisanog članom 6. Zakona o opštem upravnom postupku. Navodi da odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju moraju da budu u saglasnosti sa osnovnim načelima utvrđenim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i da tako moraju da se tumače. Predlaže da sud zahtev uvaži, preinači pobijanu presudu Upravnog suda, kao i osporeni zaključak i naloži upravnom organu sprovođenje upravnog postupka. Ukazuje na povredu odredbe člana 45. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, jer je upravni organ bio obavešten o postojanju postupka rehabilitacije ranijeg vlasnika imovine, što predstavlja prethodno pitanje u predmetnom upravnom postupku, pa je taj organ bio dužan da postupak prekine do pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka rehabilitacije, što nije učinio.
Agencija za restituciju Republike Srbije - Područna jedinica Novi Sad nije dala odgovor na zahtev, već je samo dostavila spise predmeta.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tuženi organ je pravilno postupio kada je, na osnovu odredbe člana 43. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, osporenim zaključkom odbacio zahtev tužilje za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, iza bivšeg vlasnika BB, jer je u postupku razmatranja podnetog zahteva utvrđeno da je isti, u smislu napred citirane odredbe Zakona, neuredan, a imajući u vidu da tužilja uz podneti zahtev nije dostavila obavezni dokaz predviđen odredbom člana 42. stav 4. tačka 3. Zakona, odnosno, nije dostavila ispravu o podržavljenju imovine, a koji dokaz mora obavezno da se priloži uz svaki zahtev na osnovu odredbe člana 42. stav 7. Zakona.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koji su mogli da budu od uticaja na zakonitost osporenog zaključka, a obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Stoga su navodi zahteva koji se odnose na nedostatak obrazloženja u potpunosti neosnovani.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva prema kojima je Upravni sud propustio da oceni navode tužbe koji se odnose na nemogućnost stranaka da pravovremeno dođu do potrebnih isprava koje se čuvaju kod nadležnih državnih organa – arhiva, pa nalazi da oni nisu osnovani. Pravilno je, takođe, Upravni sud ocenio da tuženi organ nije morao da strankama ostavlja rok da potrebne isprave dostave, jer je odredbom člana 43. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano, u stavu 1. da zahtev koji ne sadrži podatke iz člana 42. stav 7. ovog zakona i uz koji nisu priloženi dokazi iz tog stava odbaciće se, kao neuredan. Stoga su neosnovani navodi podnosilaca zahteva o primeni odredbe člana 58. Zakona o opštem upravnom postupku, kada je Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kao lex specialisom, propisano drugačije.
Navodi zahteva prema kojima je pobijana presuda doneta uz povredu odredbe člana 45. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju nisu osnovani, jer je upravni organ obavešten o postojanju postupka rehabilitacije ranijeg vlasnika imovine tek podneskom od 14.11.2014. godine, dakle, pošto je punomoćnik podnosioca zahteva primio zaključak o odbacivanju zahteva, koji je donet dana 31.10.2014. godine.
Nalazeći da ostali navodi zahteva ne mogu da dovedu do drugačije ocene zakonitosti pobijane presude, kojom nisu povređene odredbe Ustava ni drugih zakona, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu jedan dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 14.07.2016. godine, Uzp 84/2016
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
an
