Protivna stranka, Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za socijanu zaštitu, Sektor za boračku i invalidsku zaštitu je po nalogu Vrhovnog kasacionog suda dostavila sve spise koji se odnose na predmet upravnog spora, ali u ostavljenom roku nije dala odgovor na zahtev.

Vrhovni kasacioni sud je o zahtevu za preispitivanje pobijane presude odlučivao u ponovnom postupku povodom odluke Ustavnog suda Republike Srbije, broj Už-2201/2011 od 29.05.2014. godine, kojom je u stavu 1. dispozitiva usvojena ustavna žalba LJ.V. i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 319/10 od 28.01.2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo, zajamčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbijena, kao neosnovana, a stavom 2. dispozitiva iste odluke Ustavnog suda Republike Srbije, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 319/10 od 28.01.2011. godine i određeno je da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje pravnosnažne presude Upravnog suda U 14581/10 od 29.09.2010. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 319/10 od 28.01.2011. godine odbačen je zahtev LJ.V. iz B. za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda 23 U 14581/10 (2009) od 29.09.2010. godine.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“ broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, tuženi organ je u provedenom postupku utvrdio da je tužiocu, ovde podnosiocu zahteva, mirnodopskom vojnom invalidu VI grupe sa 60% vojnog invaliditeta za stalno, rešenjem prvostepenog organa od 02.02.2004.godine, primenom člana 1. stav 1. Uredbe o pravima na dopunsku zaštitu vojnih invalida, korisnika porodične invalidnine i civilnih invalida rata („Službeni glasnik RS“ br.39/92,45/92,75/93 i 52/96) priznato pravo na dopunsku ličnu invalidninu, kao i da je nakon stupanja na snagu Uredbe o prestanku važenja određenih uredbi u oblasti boračko - invalidske zaštite („Službeni glasnik RS“ broj 35/06), među kojima je i pomenuta Uredba, na osnovu koje je tužiocu priznato pravo na dopunsku ličnu ivalidninu, prvostepeni organ, u postupku pokrenutom po službenoj dužnosti, doneo rešenje od 22.05.2006. godine, kojim se zamenjuje rešenje prvostepenog organa od 02.02.2004. godine i tužiocu (ovde podnosiocu zahteva) prestaje pravo na dopunsku ličnu invalidninu priznatu tim rešenjem, i to sa 31.03.2006. godine. Dalje je utvrđeno da je žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja od 22.05.2006. godine drugostepeni organ rešenjem od 24.07.2006. godine odbio, kao neosnovanu, a da je po tužbi tužioca Okružni sud u Beogradu presudom U 1794/06 od 10.05.2007. godine uvažio tužbu tužioca i poništio rešenje od 24.07.2006. godine, kao i da je presudom Vrhovnog suda Srbije Už 99/07 od 26.02.2008. godine, odbijena žalba tuženog organa protiv navedene presude Okružnog suda. Postupajući po presudi Vrhovnog suda Srbije od 26.02.2008. godine drugostepeni organ je rešenjem od 08.10.2008. godine poništio rešenje prvostepenog organa od 22.05.2006. godine i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak, u cilju izvršenja rešenja tog organa od 02.02.2004. godine. Međutim, kako je stupanjem na snagu Uredbe o prestanku važenja određenih uredbi u oblasti boračko - invalidske zaštite prestala da važi Uredba o pravima na dopunsku zaštitu vojnih invalida, korisnika porodične invalidnine i civilnih invalida rata, na osnovu koje je tužiocu priznato pravo na dopunsku ličnu invalidninu, tuženi organ je zaključio da su se stekli uslovi iz člana 257. tačka 3. i člana 258. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01) i po službenoj dužnosti doneo osporeno rešenje. Stoga Upravni sud nalazi da je pravilan zaključak tuženog organa da je donošenjem Uredbe o prestanku važenja određenih uredbi u oblasti boračko-invalidske zaštite, u smislu odredbe člana 257. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku, ispunjen osnov za proglašenje delimično ništavim prvostepenog rešenja od 02.02.2004. godine, u delu kojim je tužiocu priznato pravo na dopunsku ličnu invalidninu, odnosno da je nastupila faktička i pravna nemogućnost izvršenja tog rešenja, jer je stupanjem na snagu Uredbe o prestanku važenja određenih uredbi u oblasti boračko- invalidske zaštite stavljena van snage Uredba o pravima na dopunsku zaštitu vojnih invalida, korisnika porodične invalidnine i civilnih invalida rata, na osnovu koje je tužiocu priznato pravo na dopunsku vojnu invalidninu, čime je prestalo i pravo na dopunsku ličnu invalidninu priznato na osnovu te uredbe i osnov ispunjavanja obaveze utvrđene dispozitivom prvostepenog rešenja od 02.02.2004. godine.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom su ocenjena sva pitanja i okolnosti koji su mogli biti od uticaja na zakonitost osporene odluke i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neosnovan navod zahteva da Upravni sud u konkretnoj pravnoj stvari zanemaruje činjenicu da je pravo na dopunsku invalidsku zaštitu podnosilac zahteva stekao na osnovu saveznog zakona - Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i tada važeće Uredbe, kao podzakonskog akta kojim se izvršava taj zakon. Navedeno, jer se u konkretnom slučaju ne radi o stečenom pravu na osnovu Ustava i zakona, već o priznatom pravu dopunske zaštite na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije, pa priznato pravo na osnovu uredbe prestaje da važi stavljanjem van snage tog akta, od strane organa koji ga je, u okviru svoje politike, i doneo.

Sa iznetih razloga, te da je podnosilac zahteva iste navode isticao i u tužbu, koje je Upravni sud ocenio dajući dovoljne, jasne i na zakonu zasnovane razloge, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 12.09.2014. godine, Uzp1 1/2014

Zapisničar,                                                                                    Predsednik veća - sudija,

Vesna Karanović,s.r.                                                                  Olga Đuričić,s.r.