Protivna stranka, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Centrala, Beograd je u odgovoru na zahtev ostala pri navodima odgovora na tužbu sa predlogom da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Vrhovni sud je o zahtevu odlučivao u ponovnom postupku, povodom Odluke Ustavnog suda Už 850/2017 od 06.04.2023. godine, kojom je usvojena ustavna žalba Zrenjaninske biskupije i utvrđeno da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 477/16 od 01.12.2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istom odlukom poništena je presuda Vrhovnog kasacionog suda Uzp 477/16 od 01.12.2016. godine i određeno da nadležni sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda, Odeljenje u Novom Sadu U 9242/14 od 16.09.2016. godine, a odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 477/2016 od 01.12.2016. godine, odbijen je zahtev podnosioca Zrenjaninske biskupije za preispitivanje presude Upravnog suda, Odeljenje u Novom Sadu III-3 U 9242/14 od 16.09.2016. godine, pa je odbijen i zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev dozvoljen i osnovan.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u konkretnom slučaju ni poreski organ, kao ni sudovi, pre iznošenja svoje ocene nisu sagledali sve važne aspekte konkretnog slučaja i merodavne propise, niti su dali ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje. Naime, u sprovedenom poreskom postupku je utvrđeno da je PDV iskazan u računima i da je deo iznosa po računu 49/2013 platio Fond za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine, ali i da je iznos po računu broj 45/2013 u celosti platila crkva. Međutim, u obrazloženju presude Upravnog suda je samo navedeno da nisu ispunjeni uslovi za refakciju PDV, jer je po računu broj 49/2013 platio Fond za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine, a ne crkva. Shodno navedenom, izostalo je obrazloženje sudova vezano za ocenu da li je, pored ostalog, ispunjen i uslov iz člana 55. Zakona o porezu na dodatu vrednost, odnosno da li su i koji dostavljeni računi uz zahtev za refakciju PDV plaćeni od strane lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ovim članom. Takođe, nije obrazloženo na osnovu čega je utvrđeno da predmetni objekti nisu verski objekti, objekti koji su neposredno vezani sa verskom delatnošću ili objekti povezani sa misionarskom delatnošću crkve, posebno imajući u vidu da je Zakonom o crkvama i verskim zajednicama propisano šta se smatra verskim objektima. Shodno tome, prema mišljenju Ustavnog suda obrazloženje pobijane presude ne zadovoljava standard prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Iz pobijane presude Upravnog suda proizlazi da je tužilac tuženom organu podneo zahtev za refakciju poreza na dodatu vrednost u iznosu od 4.164.849,38 dinara i da je tuženi organ ocenio da su ispunjeni uslovi za refakciju po računu broj RN 4/U; AR12105197; AR/13105215; RN004067; RN000774; RN00019/13; RN157/10 i RN1421/0, u smislu čl. 6. i 6a Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije, pa je tačkom 1. dispozitiva osporenog rešenja odobrio tužiocu pravo na refakciju poreza na dodatu vrednost u iznosu od 893.945,92 dinara. Nakon što je izvršio proveru podnetih računa broj 49/2013 IIIPS; 45/2013 IIPS; RN94/14 i PRN24/13 na ukupan iznos od 3.270.903,46 dinara izdatih od strane „Tehnobiro“ d.o.o, utvrdio je da za iste nisu ispunjeni uslovi za refakciju PDV, jer se radi o računima izdatim za građevinske radove za objekat koji se gradi za boravak sveštenika i redovnika Zrenjaninske biskupije, koji ostaju sami u starosti (starije osobe), kao i Caritas centar i sedište Malteške organizacije Republike Srbije, a ne o verskom objektu, s tim da u slučaju računa 49/2013 IIIPS iznos od 9.953.374,75 dinara nije platila crkva, već je platio Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, pa je tuženi tačkom 2. dispozitiva osporenog rešenja odbio zahtev za refakciju poreza na dodatu vrednost po ovim računima u iznosu od 3.270.903,46 dinara. Imajući u vidu propisano odredbama člana 55. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 80/02... 68/14) i člana 6. stav 1. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundaciji PDV („Službeni glasnik RS“, br. 107/04... 66/14), kao i utvrđenu činjenicu da se u konkretnom slučaju radilo o zahtevu za refakciju poreza na dodatu vrednost po računima 49/2013, 45/2013, 94/2013 i 24/201 izdatim od strane „Tehnobiro“ d.o.o, koji se odnose na izvođenje građevinskih radova na objektu – staračkom domu, namenjenom za penzionisane sveštenike koji nemaju smeštaj i o izgradnji zgrade Caritas centra i sedištu Malteške organizacije Republike Srbije, koji nisu verski objekti, te da je po računu 49/2013 iznos od 9.953.374,75 dinara platio Fond za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine, a ne crkva, pravilno je, po oceni Upravnog suda tuženi organ odbio zahtev tužioca na refakciju i refundaciju PDV po predmetnim računima. Ocenio je da nisu osnovani navodi tužbe, imajući u vidu izneto, kao i to da tužilac nije naveo nijednu novu okolnost, niti pružio novi dokaz koji nije cenio u sprovedenom upravnom postupku, a koji bi mogao biti od uticaja na drugačiju odluku.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da pobijana presuda ne zadovoljava standard obrazložene sudske odluke.

Prema odredbi člana 55. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 80/02 ... 108/13), pravo na refakciju PDV, na osnovu podnetog zahteva, imaju tradicionalne crkve i verske zajednice – Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka Evangelička crkva a.v, Jevrejska zajednica, Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a.v. za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja uvoze, kao i za usluge koje im se pružaju, a koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću, pod uslovom da je: 1) promet dobara i usluga, odnosno uvoz dobara oporeziv; 2) PDV za isporučena dobra, odnosno pružene usluge iskazan u računu, u skladu sa članom 42. ovog zakona, kao i da je račun plaćen od strane lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ovim članom, odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara prethodno plaćen.

Odredbom člana 6. stav 1. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV („Službeni glasnik RS“, br. 107/04... 66/14) bilo je propisano da Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka Evangelička crkva a.v, Jevrejska zajednica, Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a.v. ostvaruju pravo na refakciju, u skladu sa zakonom, na osnovu zahteva koji upravno telo određeno od strane tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice podnosi Centrali za sve organizacione delove tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice; stavom 5. istog člana da se uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavljaju : 1) originali i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima i korišćenim uslugama u Republici; 2) originali i kopije dokumenata o izvršenom uvozu dobara u Republiku; 3) dokaz da su računi iz tačke 1) ovog člana plaćeni od strane lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa članom 55. Zakona o porezu na dodatu vrednost, odnosno dokaz da je plaćen PDV na uvoz dobara iz tačke 2) ovog stava; stavom 6. istog člana, da Centrala, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju, rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, a u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja vrši se refakcija PDV.

Odredbom člana 6a tačka 8) istog Pravilnika bilo je propisano da se dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću u smislu člana 55. Zakona, smatraju građevinske usluge i građevinski materijal koji se koristi za izgradnju, rekonstrukciju, konzervatorske i restauratorske radove i održavanje hramova i drugih zdanja povezanih sa misionarskom delatnošću tradicionalnih crkava i verskih zajednica, uključujući i materijal za izradu ikonostasa i ikonopisanje.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da je Upravni sud donošenjem pobijane presude od 16.09.2016. godine bitno povredio pravila postupka, i to povredom prava podnosioca na obrazloženu sudsku odluku. U konkretnom slučaju, a imajući u vidu propisano citiranim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV, u pobijanoj presudi Upravnog suda je izostalo obrazloženje u odnosu na zauzeto stanovište da se predmetni objekat ne smatra verskim objektom, kao i u pogledu ispunjenosti uslova iz člana 55. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Vrhovni sud ukazuje da u obrazloženju pravilno obrazložene odluke moraju biti navedena i razmotrena suštinska pitanja za donošenje odluke, odnosno navedeni odgovarajući i dovoljni razlozi za odluku.

S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu da donese novu odluku po tužbi podnosioca zahteva.

Vrhovni sud nije odlučivao o zahtevu podnosioca za naknadu troškova. Ovo stoga što ovom presudom nije okončan postupak po tužbi, već je zahtev uvažen, pobijana presuda Upravnog suda ukinuta i predmet vraćen Upravnom sudu na ponovno odlučivanje, pa će se o troškovima postupka povodom pravnog leka odlučiti u konačnoj odluci na osnovu odredbe člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), na čiju shodnu primenu upućuje član 74. Zakona o upravnim sporovima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća- sudija

Gordana Vojnović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić