.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp1 6/2015
22.05.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragana Skoka, predsednika veća, Ljubice Milutinović i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući povodom odluke Ustavnog suda Už 1184/12 od 16.04.2015. godine, po zahtevu B.K. iz B.P., podnetom preko punomoćnika M.B., advokata iz N.S., ..., za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda III-3 U 22532/10 od 05.11.2010. godine, sa Opštinskim većem Opštine Bačka Palanka iz Bačke Palanke, kao protivnom strankom, u predmetu razrešenja dužnosti načelnika opštinske uprave, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 22.05.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA SE rešenje Upravnog suda III-3 U 22532/10 od 05.11.2010. godine i predmet vraća Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem Upravnog suda odbačena je tužba B.K. iz B.P., podneta protiv rešenja Opštinskog veća Opštine Bačka Palanka iz Bačke Palanke III-119-76/10 od 07.05.2010. godine, kojim je podnosilac zahteva razrešen dužnosti načelnika Opštinske uprave Bačka Palanka.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja podnosilac ističe da je odluku o odbacivanju tužbe donelo veće, a da sudija pojedinac nije utvrdio da je tužba nedozvoljena u smislu odredbe člana 26. stav 2. tačka 2. Zakona o upravnim sporovima, čime je tužiocu uskraćena mogućnost da podnese prigovor sa zahtevom za održavanje usmene javne rasprave. Ukazuje na to, da je primenjen pogrešan Zakon o lokalnoj samoupravi, da je primenjen nepostojeći zakon, koji je prestao da važi u decembru 2007. godine, te da je, prema važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine, načelnik opštinske uprave postavljeno lice, a ne imenovano lice, koje Upravni sud poistovećuje. Smatra da su akta u odnosu na imenovano lice, kada ih donosi skupština opštine, kao osnivač, akta poslovanja, a da je akt opštinskog veća opštine o postavljenju i razrešenju načelnika opštinske uprave upravni akt, protiv koga je tužba dozvoljena. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, a pobijano rešenje preinači ili ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Opštinsko veće Opštine Bačka Palanka je dostavilo spise predmeta, ali ne i odgovor na zahtev.
Vrhovni kasacioni sud je o zahtevu odlučivao u ponovnom postupku, povodom odluke Ustavnog suda Už 1184/12 od 16.04.2015. godine, kojom je usvojena ustavna žalba B.K. i utvrđeno je da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 33/11 od 25.11.2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Istom odlukom poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 33/11 od 25.11.2011. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za ispitivanje rešenja Upravnog suda od 05.11.2010. godine.
Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 33/11 od 25.11.2011. godine odbačen je zahtev B.K. iz B.P. za preispitivanje rešenja Upravnog suda III-3 U 22532/10 od 05.11.2010. godine.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je osnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijanog rešenja, osporeno rešenje od 07.05.2010. godine, kojim je tužilac razrešen sa poslova načelnika Opštinske uprave Opštine Bačka Palanka, nema karakter akta iz odredbe člana 3. Zakona o upravnim sporovima, jer rešenju nedostaje elemenat autoritativnosti – da njegov donosilac istupa prema licu koje se imenuje, odnosno razrešava, sa jačom voljom u vršenju vlasti, jer u donošenju ovih akata skupština jedinice lokalne samouprave istupa kao osnivač, a ne kao organ vlasti, zbog čega se ne radi o autoritativnom, već o aktu poslovanja.
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanim rešenjem povredio pravila postupka na štetu podnosioca zahteva, kao i njegovo pravo na pravno sredstvo iz odredbe člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, jer je pobijano rešenje doneto proizvoljnom primenom merodavnog prava, koja je onemogućila podnosiocu raspravljanje i odlučivanje pred sudom o postavljenom zahtevu.
Odredbom člana 15. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 125/04... 111/09), koji se shodno primenjuje na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), je propisano da sud ocenjuje po službenoj dužnosti, odmah po prijemu tužbe, da li je nadležan i u kojem je sastavu nadležan na osnovu navoda u tužbi i na osnovu činjenica koje su sudu poznate.
Kako je Upravni sud, donoseći pobijano rešenje, ocenio da osporeno rešenje nije akt iz člana 3. Zakona o upravnim sporovima, zbog čega je tužba u upravnom sporu nedozvoljena, pri čemu nije cenio da je za odlučivanje o zakonitosti tužbom osporenog rešenja nadležan neki drugi sud, svojim rešenjem III-3 U 22532/10 od 05.11.2010. godine povredio je ustavno pravo tužioca na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Sa iznetih razloga, nalazeći da su pobijanim rešenjem Upravnog suda povređena pravila postupka, iz odredbe člana 26. stav 1. tačka 2. i stava 2. Zakona o upravnim sporovima, kao i Ustavom zajemčena prava tužioca na pravno sredstvo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. i stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude i predmet vratio Upravnom sudu na ponovno odlučivanje, ukazujući Upravnom sudu na to, da je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano presudom ovog suda.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 22.05.2015. godine, Uzp1 6/2015
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Mraković,s.r. Dragan Skoko,s.r.
