Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA, advokat Stevan Damnjanović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima povređena prezumcija nevinosti i na taj način odredba člana 3. ZKP, iz razloga što u obrazloženju prvostepenog rešenja nije navedeno iz kojih dokaza proizilazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, iako osnovana sumnja predstavlja polaznu premisu bez koje pritvor ne može biti određen. Po oceni branioca, sud nije dao jasne razloge ni u pogledu činjenica za donošenje odluke o pritvoru u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, jer sud navodi da postoji konkretna opasnost da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, ali ne obrazlaže koji su to konkretni razlozi, te da sud nije uzeo obzir mogućnost određivanja blaže mere prema okrivljenom shodno članu 188. ZKP, ako se može postići ista svrha.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, ceneći osnovanost razloga za produženje pritvora, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 16., 68. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povrede odredbi članova 16., 68., 438. stav 2. tačka 2) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Stevana Damnjanovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 8), 9) i 10) i 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stevana Damnjanovića, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković