Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Đušić, zbog povrede zakona iz člana 20. stav 1. i 2. i 219a stav 2. KZ i člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje. Iako formalno ne označava, iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, što predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže tako što ističe da su neosnovani navodi iz obrazloženja prvostepene presude, da se postavljanjem staklenog paravana izašlo van gabarita i volumena objekta i da je nelogična odbrana okrivljenog da se radi o ogradi od stakla. Po oceni branioca, postavljanje fasadnog paravana od stakla izvršena je tako da se uopšte nije menjao gabarit i volumen objekta, jer se na tom mestu nalazila metalna ograda sa metalnom konstrukcijom, a po stavu građevinske struke, u slučaju rekonstrukcije se može promeniti zapremina objekta, ali ne za više od 10%. U prilog svojim navodima branilac je naveo da je u vanparničnom postupku radi obezbeđenja dokaza, sud izašao na lice mesta zajedno sa veštakom građevinske struke i tom prilikom utvrđeno da je fasadni paravan postavljen na istim nosačima na kojima je postavljena metalna ograda, a gabariti objekta nisu povećani, te se po oceni branioca, radi o rekonstrukciji a ne o gradnji i dogradnji objekta. Međutim, sud u krivičnom postupku nije prihvatio navedeno veštačenje. Pored navedenog, branilac ističe da je za rekonstrukciju objekta predviđena samo prekršajna odgovornost, te da za krivično delo u slučaju rekonstrukcije može odgovarati samo izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova, te da okrivljeni nije doneo odluku o zameni postojeće ograde, već skupština zadrugara ZZ „Moravac“ iz Leskovca. Na kraju, branilac je naveo da postoji osnov za isključenje protivpravnosti, s obzirom da je delo učinjeno u krajnjoj nuždi, jer je pretila opasnost od širenja zaraze, usled toga što je u prostoru koji je ograđen došlo do enormnog odlaganja i bacanja smeća, a što je sprečeno postavljanjem fasadnog paravana.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 20. stav 1. i 2. i 219a stav 2. KZ i člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji.

Kako povreda odredbi članova 20. stav 1. i 2. i 219a stav 2. KZ i člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji i člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Đušića ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković