Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Зоран Ђушић, због повреде закона из члана 20. став 1. и 2. и 219а став 2. КЗ и члана 2. став 1. тачка 1) Закона о планирању и изградњи, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан, укине наведене пресуде и списе предмета врати на поновно одлучивање. Иако формално не означава, из образложења захтева произилази да бранилац суштински указује и на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости суштински указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, односно да дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело, што представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, наведену повреду бранилац образлаже тако што истиче да су неосновани наводи из образложења првостепене пресуде, да се постављањем стакленог паравана изашло ван габарита и волумена објекта и да је нелогична одбрана окривљеног да се ради о огради од стакла. По оцени браниоца, постављање фасадног паравана од стакла извршена је тако да се уопште није мењао габарит и волумен објекта, јер се на том месту налазила метална ограда са металном конструкцијом, а по ставу грађевинске струке, у случају реконструкције се може променити запремина објекта, али не за више од 10%. У прилог својим наводима бранилац је навео да је у ванпарничном поступку ради обезбеђења доказа, суд изашао на лице места заједно са вештаком грађевинске струке и том приликом утврђено да је фасадни параван постављен на истим носачима на којима је постављена метална ограда, а габарити објекта нису повећани, те се по оцени браниоца, ради о реконструкцији а не о градњи и доградњи објекта. Међутим, суд у кривичном поступку није прихватио наведено вештачење. Поред наведеног, бранилац истиче да је за реконструкцију објекта предвиђена само прекршајна одговорност, те да за кривично дело у случају реконструкције може одговарати само извођач радова или одговорно лице у правном лицу које је извођач радова, те да окривљени није донео одлуку о замени постојеће ограде, већ скупштина задругара ЗЗ „Моравац“ из Лесковца. На крају, бранилац је навео да постоји основ за искључење противправности, с обзиром да је дело учињено у крајњој нужди, јер је претила опасност од ширења заразе, услед тога што је у простору који је ограђен дошло до енормног одлагања и бацања смећа, а што је спречено постављањем фасадног паравана.

По оцени Врховног суда, бранилац окривљеног на овај начин оспорава утврђено чињенично стање и полемише са чињеницама утврђеним у правноснажним одлукама, те указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, па суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

У осталом делу захтева бранилац окривљеног указује на повреде закона из члана 20. став 1. и 2. и 219а став 2. КЗ и члана 2. став 1. тачка 1) Закона о планирању и изградњи.

Како повреда одредби чланова 20. став 1. и 2. и 219а став 2. КЗ и члана 2. став 1. тачка 1) Закона о планирању и изградњи и члана 440. ЗКП не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Ђушића оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић