Protiv presude Višeg suda u Kraljevu Kž1 126/16 od 09.11.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Mladenović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 42. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu preinači, tako što će kao neosnovanu odbiti žalbu Osnovnog javnog tužioca iz Raške i potvrditi presudu Osnovnog suda u Raškoj K 107/14 od 31.08.2016. godine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Mladenovića, je nedozvoljen.

Kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA navodi povredu zakona u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 42. KZ, koju ne opredeljuje navođenjem konkretne povrede zakona ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je drugostepeni sud pogrešno utvrdio postojanje otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog i istima dao karakter osobito otežavajućih okolnosti, ne navodeći pri tom o kojim otežavajućim okolnostima se radi, te da, osim olakšavajućih okolnosti navedenih u pobijanoj presudi na strani okrivljenog stoje i druge olakšavajuće okolnosti koje se ogledaju u činjenici da isti nije oženjen, da je na putu da zasnuje porodicu, da se istovremeno brine o svojoj majci sa kojom i živi u njenom stanu, da mu je majka ostala bez posla, zbog čega je bila prinuđena da prihvati porodičnu penziju nakon smrti oca okrivljenog, koja je veoma niska i iznosi samo oko 9.000,00 dinara, što se potvrđuje ispravnost stava prvostepenog suda da se i uslovnom osudom prema okrivljenom može postići svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da osporava ocenu koju je u obrazloženju pobijane drugostepene presude dao sud vezano za okolnosti od značaja za odmeravanje kazne.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako se u zahtevu branioca okrivljenog ne navodi ni jedna povreda zakona propisana u članu 485. stav 4. ZKP, to je zahtev po oceni Vrhovnog kasacionog suda nedozvoljen.

Rukovođen iznetim razlozima Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća- sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                        Radmila Dragičević-Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić