Против пресуде Вишег суда у Краљеву Кж1 126/16 од 09.11.2016. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Милош Младеновић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 42. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд побијану пресуду преиначи, тако што ће као неосновану одбити жалбу Основног јавног тужиоца из Рашке и потврдити пресуду Основног суда у Рашкој К 107/14 од 31.08.2016. године.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милоша Младеновића, је недозвољен.

Као разлог за подношење захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног АА наводи повреду закона у смислу одредбе члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 42. КЗ, коју не опредељује навођењем конкретне повреде закона ЗКП у смислу члана 485. став 4. ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, преко браниоца, а из образложења захтева и навода да је другостепени суд погрешно утврдио постојање отежавајућих околности на страни окривљеног и истима дао карактер особито отежавајућих околности, не наводећи при том о којим отежавајућим околностима се ради, те да, осим олакшавајућих околности наведених у побијаној пресуди на страни окривљеног стоје и друге олакшавајуће околности које се огледају у чињеници да исти није ожењен, да је на путу да заснује породицу, да се истовремено брине о својој мајци са којом и живи у њеном стану, да му је мајка остала без посла, због чега је била принуђена да прихвати породичну пензију након смрти оца окривљеног, која је веома ниска и износи само око 9.000,00 динара, што се потврђује исправност става првостепеног суда да се и условном осудом према окривљеном може постићи сврха кажњавања из члана 42. КЗ, по оцени Врховног касационог суда произилази да оспорава оцену коју је у образложењу побијане другостепене пресуде дао суд везано за околности од значаја за одмеравање казне.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП право окривљеног за подношење захтева, преко свог браниоца, због повреде закона је, по ставу Врховног касационог суда, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Дакле, окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тач. 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Како се у захтеву браниоца окривљеног не наводи ни једна повреда закона прописанa у члану 485. став 4. ЗКП, то је захтев по оцени Врховног касационог суда недозвољен.

Руковођен изнетим разлозима Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                  Председник већа- судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                        Радмила Драгичевић-Дичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић