Kzz 115/10 - bitne povrede odredaba krivičnog postupka - povreda krivičnog zakona - falsifikovanje službene isprave

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 115/10
16.06.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Anđelke Stanković, predsednika veća, Nevenke Važić, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.J. i dr., zbog krivičnog dela falsifikovanja službene isprave iz člana 248. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz. 807/09 od 13.1.2010. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Surdulici K. 191/07 od 24.9.2008. godine i Okružnog suda u Vranju Kž. 231/09 od 24.3.2009. godine, u sednici veća održanoj 16.6.2010. godine, u prisustvu okrivljenog S.J. i okrivljene S.V, a u odsustvu uredno obaveštenog advokata S.P, doneo je

P R E S U D U

            ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz. 807/09 od 13.1.2010.godine, podignut protiv pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Surdulici K. 191/07 od 24.9.2008.godine i Okružnog suda u Vranju Kž. 231/09 od 24.3.2009.godine.  

O b r a z l o ž e nj e

            Presudom Opštinskog suda u Surdulici K. 191/07 od 24.9.2008. godine okrivljeni S.J. i okrivljena S.V, su na osnovu člana 355. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, oslobođeni od optužbe da su izvršili po krivično delo falsifikovanja službene isprave iz člana 248. stav 1. KZ RS.

 

            Presudom Okružnog suda u Vranju Kž. 231/09 od 24.3.2009. godine odbijena je kao neosnovana, žalba Opštinskog javnog tužioca u Surdulici, a presuda Opštinskog suda u Surdulici K. 191/07 od 24.9.2008. godine, potvrđena.

 

            Republički javni tužilac Srbije je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Surdulici i Okružnog suda u Vranju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP-a, i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a, sa obrazloženjem da je osnov za oslobađajuću presudu bio zaključak prvostepenog suda da delo koje se optuženima stavlja na teret nije krivično delo, da bi već u sledećem pasusu iste presude prvostepeni sud citirajući zakonsko biće istog krivičnog dela, u suštini, dao argumentaciju za suprotan zaključak – da se u radnjama okrivljenih stiču sva zakonska obeležja predmetnih krivičnih dela, što sve presudu čini potpuno nerazumljivom i nejasnom. Iste povrede čini i drugostepeni sud, a predlog Republičkog javnog tužioca je da se zahtev uvaži, s obzirom na to da su pravnosnažnim presudama čije se ispitivanje predlaže učinjene napred navedene povrede zakona u korist okrivljenih.

 

            Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom, pa je našao:

 

            Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

 

            Prema nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su navedenim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, jer po oceni ovog suda prvostepena presuda sadrži jasne, dovoljne i međusobno saglasne razloge o svim odlučnim činjenicama iz kojih se pouzdano zaključuje iz kojih razloga su okrivljeni oslobođeni od optužbe za krivična dela koja su im stavljena na teret. Drugostepeni sud je te razloge prihvatio kao pravilne, potvrdio prvostepenu presudu i o tome dao razloge, pa ni drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a.

 

            Kada se radi o pravnom stavu prvostepenog suda, koji je drugostepeni sud prihvatio, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno našao da stavljanjem potvrde da je odluka konačna i izvršna, na službenoj ispravi – rešenju nije izmenjena sadržina te službene isprave, jer ta potvrda o izvršnosti nije sastavni deo rešenja, zbog toga što su kao sastavni delovi  rešenja odredbom člana 196. stav 3. Zakona o upravnom postupku, određeni:  uvod, dispozitiv, obrazloženje, uputstvo o pravnom leku, naziv organa, broj i datum, kao i potpis službenog lica i pečat organa. S toga se stavljanjem neosnovane potvrde izvršnosti ne menjaju službene isprave – predmetno rešenje i zaključak.

 

            Iz navedenih razloga, ovaj sud nalazi da u redovnom krivičnom postupku nije povređen krivični zakon kada su, primenom člana 355. tačka 1. ZKP-a, okrivljeni S.J. i S.V. oslobođeni od optužbe, s obzirom na to da su, i po nalaženju ovog suda, prvostepeni i drugostepeni sud pravilnom primenom krivičnog zakona na utvrđeno činjenično stanje, zaključili da radnje koje su okrivljenima stavljene na teret nisu krivična dela falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. KZ RS, te stoga nema ni povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP-a, na koju se ukazuje zahtevom javnog tužioca.

 

            Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, odlučio kao u izreci presude, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 424. ZKP-a.

 

Zapisničar,                                                                          Predsednik veća

 

Olgica Kozlov,s.r.                                                                       sudija,

                                                                                                Anđelka Stanković,s.r.