Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Saša Knežević zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenom izreći kaznu „koja se ne bi odnosila na realnu kaznu zatvora koja se izdržava u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija“.

Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva, numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Međutim, ukazujući na ovu povredu krivičnog zakona, branilac okrivljenog u suštini ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP u vezi člana 54. KZ isticanjem da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog – da je u pitanju mlada, do sada neosuđivana osoba, sa izraženom bolešću zavisnosti, da se korektno držao u toku postupka i izrazio kajanje, niti činjenicu da u konkretnom slučaju postoji samo jedna otežavajuća okolnost koja se ogleda u jačini ugrožavanja zaštićenog dobra, odnosno zdravlja ljudi, uz sopstveni zaključak da se cilj kažnjavanja u odnosu na okrivljenog može postići i bez izricanja efektivne kazne zatvora, odnosno izricanjem blaže sankcije.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno navedena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok se u obrazloženju zahteva u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP isticanjem da sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom, imajući u vidu okolnosti koje utiču na to da kazna bude veća ili manja, a zbog koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija   

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja

pisarnice Milanka Ranković