Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Саша Кнежевић због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и укине побијане пресуде, а предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, пред потпуно измењеним већем, или да преиначи побијане пресуде, тако што ће окривљеном изрећи казну „која се не би односила на реалну казну затвора која се издржава у заводу за извршење кривичних санкција“.

Врховни суд је у седници већа одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости, у образложењу захтева, нумерише повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, због које је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца.

Међутим, указујући на ову повреду кривичног закона, бранилац окривљеног у суштини указује на повреду одредаба члана 441. став 1. ЗКП у вези члана 54. КЗ истицањем да првостепени суд није у довољној мери ценио олакшавајуће околности на страни окривљеног – да је у питању млада, до сада неосуђивана особа, са израженом болешћу зависности, да се коректно држао у току поступка и изразио кајање, нити чињеницу да у конкретном случају постоји само једна отежавајућа околност која се огледа у јачини угрожавања заштићеног добра, односно здравља људи, уз сопствени закључак да се циљ кажњавања у односу на окривљеног може постићи и без изрицања ефективне казне затвора, односно изрицањем блаже санкције.

Имајући у виду да је у поднетом захтеву само формално наведена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, док се у образложењу захтева у суштини указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП истицањем да суд није правилно одмерио казну окривљеном, имајући у виду околности које утичу на то да казна буде већа или мања, а због које повреде у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца, то је Врховни суд поднети захтев одбацио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                              Председник већа-судија   

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                         Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља

писарнице Миланка Ранковић