Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je Osnovni sud u Aranđelovcu pobijanim rešenjima nepravilno odbio kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova na ime odbrane okrivljenog u krivičnom postupku koji je okončan donošenjem pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Aranđelovcu K.br.225/2024 od 19.11.2024. godine kojim je okrivljenom izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi koja će se izvršiti u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, postupajući na taj način u direktnoj suprotnosti sa navedenim pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu K.br.225/24 od 19.11.2024. godine kojim je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu K.br.225/24 od 19.11.2024. godine (pravnosnažno dana 12.02.2025. godine) prema okrivljenom AA izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi koja će se izvršiti u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu i odlučeno je da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da je u obrazloženju rešenja navedeno da je određeno da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda iz razloga jer je sud okrivljenog oslobodio od dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka. Branilac okrivljenog - advokat Milica Niketić je dana 15.01.2025. godine podnela zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka i to na ime nagrade i nužnih izdataka branioca, a koji troškovi su opredeljeni u ukupnom iznosu od 265.900,00 dinara. Prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu 4K.br.225/24 od 12.02.2025. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka branioca okrivljenog, dok je drugostepenim rešenjem istog suda Kv.br.126/25 od 18.06.2025. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP određeno je da je nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika oštećenog, oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom bio postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Kada je u krivičnom postupku okrivljenom izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i sud svojim rešenjem na osnovu člana 264. stav 4. ZKP odluči da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a što je ovde upravo slučaj, dakle da krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, to nema zakonskih uslova da shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Pored toga, kako u predmetnom krivičnom postupku advokat Milica Niketić, okrivljenom AA nije bila postavljena kao branilac po službenoj dužnosti (u kom slučaju bi nagrada i nužni izdaci branioca mogli biti isplaćeni iz budžetskih sredstava ako se utvrdi da bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on obavezan da izdržava), već je izabrani branilac po punomoćju u spisima predmeta od 21.09.2024. godine, to je, u smislu člana 266. ZKP, nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka. Ovo stoga jer između okrivljenog i njegovog branioca, kao i između zastupanog lica i njegovog punomoćnika, postoji ugovorni odnos na osnovu kojeg se jedna strana obavezuje da pruži zahtevane pravne usluge, a druga strana da ove usluge plati.

Sledstveno napred navedenom, kao neosnovani su ocenjeni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da su pobijana pravnosnažna rešenja doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković