Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да је Основни суд у Аранђеловцу побијаним решењима неправилно одбио као неоснован захтев браниоца окривљеног за накнаду трошкова на име одбране окривљеног у кривичном поступку који је окончан доношењем правноснажног решења Основног суда у Аранђеловцу К.бр.225/2024 од 19.11.2024. године којим је окривљеном изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи која ће се извршити у Специјалној затворској болници у Београду, поступајући на тај начин у директној супротности са наведеним правноснажним решењем Основног суда у Аранђеловцу К.бр.225/24 од 19.11.2024. године којим је одређено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Наиме, из списа предмета произилази да је правноснажним решењем Основног суда у Аранђеловцу К.бр.225/24 од 19.11.2024. године (правноснажно дана 12.02.2025. године) према окривљеном АА изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи која ће се извршити у Специјалној затворској болници у Београду и одлучено је да трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда, те да је у образложењу решења наведено да је одређено да трошкови падају на терет буџетских средстава суда из разлога јер је суд окривљеног ослободио од дужности плаћања трошкова кривичног поступка. Бранилац окривљеног - адвокат Милица Никетић је дана 15.01.2025. године поднела захтев за накнаду трошкова кривичног поступка и то на име награде и нужних издатака браниоца, а који трошкови су опредељени у укупном износу од 265.900,00 динара. Првостепеним решењем Основног суда у Аранђеловцу 4К.бр.225/24 од 12.02.2025. године одбијен је као неоснован захтев за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног, док је другостепеним решењем истог суда Кв.бр.126/25 од 18.06.2025. године одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против првостепеног решења.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 266. ЗКП одређено је да је награду и нужне издатке браниоца и пуномоћника оштећеног, оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца дужно да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка, осим ако по одредбама тог законика награда и нужни издаци браниоца падају на терет буџетских средстава суда, те да ће се, ако је окривљеном био постављен бранилац, а плаћањем награде и нужних издатака би било доведено у питање издржавање окривљеног или издржавање лица које је он обавезан да издржава, награда и нужни издаци браниоца исплатити из буџетских средстава суда.

Када је у кривичном поступку окривљеном изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и суд својим решењем на основу члана 264. став 4. ЗКП одлучи да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, а што је овде управо случај, дакле да кривични поступак према окривљеном није обустављен, нити је одбијена оптужба, односно окривљени није ослобођен од оптужбе, то нема законских услова да сходно одредби члана 265. став 1. ЗКП нужни издаци и награда браниоца окривљеног падну на терет буџетских средстава суда.

Поред тога, како у предметном кривичном поступку адвокат Милица Никетић, окривљеном АА није била постављена као бранилац по службеној дужности (у ком случају би награда и нужни издаци браниоцa могли бити исплаћени из буџетских средстава ако се утврди да би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање окривљеног или лица које је он обавезан да издржава), већ је изабрани бранилац по пуномоћју у списима предмета од 21.09.2024. године, то је, у смислу члана 266. ЗКП, награду и нужне издатке дужно да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка. Ово стога јер између окривљеног и његовог браниоца, као и између заступаног лица и његовог пуномоћника, постоји уговорни однос на основу којег се једна страна обавезује да пружи захтеване правне услуге, а друга страна да ове услуге плати.

Следствено напред наведеном, као неосновани су оцењени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног да су побијана правноснажна решења донета уз учињену повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци овe пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                    Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                       Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић