Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 br. 51/16 od 28.12.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog a presuda Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 527/16 od 13.09.2016. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 527/16 od 13.09.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 br. 51/16 od 28.12.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, adv. Dragoslav Trninić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. ZKP i povrede zakona iz člana 439. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine presude donete u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje. Predlaže da branilac okrivljenog bude obavešten o danu i času održavanja sednice veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona, član 485. stav 1. tačka 1) ZKP, okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483, član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. ZKP i povredu zakona iz člana 439. ZKP, pri čemu ne označava o kojim konkretnim povredama zakona se radi već u odnosu na istaknutu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. ZKP navodi da presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, da su dati razlozi u znatnoj meri protivrečni, da postoje razlike između navedenih razloga i zapisnika o iskazima datim u postupku, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na bitnu povredu odredaba karivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok u odnosu na povredu zakona iz člana 439. ZKP ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, navodima da se sud u primeni materijalnog prava kretao između dve krajnosti, između nedostataka dokaza i dokaza za teži oblik krivičnog dela.

Kako iz iznetih navoda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog proizilazi da samo formalno ukazuje na povrede zakona iz člana 438. i člana 439. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, pri čemu ne konkretizuje o kojoj povredi zakona se radi, već ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka i to bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim saglasno članu 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Za predsednika veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                              Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić