Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 1535/16 od 12.12.2016. godine, odbio je kao neosnovane, između ostalih, žalbe branioca okr. Mirka Jovanovića, adv. Radislava Maravića i branioca okr. Nikole Kinđa, adv. Petra Petrova i presudu Višeg suda u Smederevu K.19/16 od 06.10.2016. godine, potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su, i to:

-branilac okr. Nikole Kinđa, adv. Gordana Ilić, zbog razloga iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese odluku predviđenu odredbom člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP,

-branilac okr. Mirka Jovanovića, adv. Radislav Maravić, ne opredeljujući u uvodu zahteva razloge za podnošenje istog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će u celini ukinuti pravnosnažnu presudu Višeg suda u Smederevu K.19/16 od 06.10.2016. godine i predmet vratiti na ponovni postupak pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Nikole Kinđa i Mirka Jovanovića, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Nikole Kinđa i Mirka Jovanovića su nedozvoljeni.

Branilac okr. Nikole Kinđa kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, sa obrazloženjem da je okrivljenom kao licu albanske nacionalnosti uskraćeno pravo na upotrebu svog jezika (albanskog jezika), da se okrivljeni u prvostepenom postupku izjasnio da mu ne treba tumač jer razume srpski jezik, ali da okrivljeni ne razume u celosti ćirilično pismo na kojem su mu uručivana pismena, kao ni određene reči, zbog čega nije mogao u daljem toku postupka da iznese odbranu i da se izjasni o žalbi.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u krivičnom postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda ili javnog tužioca i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Nikole Kinđa nedozvoljen.

Branilac okr. Mirka Jovanovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, mada je ovako ne opredeljuje, ali to proizilazi iz navoda zahteva da je pobijana pravnosnažna presuda nejasna i nerazumljiva i da ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama. Navodima zahteva da je okr. Mirku Jovanoviću izrečena drakonska kazna, imajući u vidu da bi se i u slučaju postojanja krivičnog dela za koje je optužen radilo o posredniku koji nije ostvario nikakvu korist, te da ranija osuda za neistovrsno krivično delo (nedavanje izdržavanja) ne predstavlja otežavajuću okolnost i da navedene okolnosti uz lične i porodične prilike okrivljenog ukazuju da mu nije trebalo izricati kaznu veću od minimalne, branilac ovog okrivljenog ukazuje na povredu zakona u smislu člana 441. stav 1. ZKP.

Nadalje, branilac okr. Mirka Jovanovića u zahtevu ističe da u odnosu na ovog okrivljenog nema dokaza za radnju neovlašćenog nabavljanja opojne droge radi dalje prodaje, ni za posredovanje u istoj, kao ni za držanje i prenošenje opojne droge i da činjenična utvrđenja u pobijanoj pravnosnažnoj presudi u pogledu načina izvršenja predmetnog krivičnog dela nisu potkrepljena dokazima ni životno moguća, te osporava ocenu suda odbrne okr. Mirka Jovanovića kao neistinite u pogledu okolnosti njegovog upoznavanja sa okr. Nikolom Kinđa i zaključak suda o saizvršilaštvu okrivljenih, odnosno o postojanju svesti i volje o zajedničkom delovanju kao suprotan utvrđenju da se okrivljeni Nikola Kinđ i AA ne poznaju i da ne postoji veza između njih. Ovim navodima zaheva branilac okr. Mirka Jovanovića u suštini osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

Kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 441. stav 1. ZKP, kao ni pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Mirka Jovanovića u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, nedozvoljen.

Branilac okr. Mirka Jovanovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je „povređen član 485. stav 1. tačka 3) ZKP“ bez obrazloženja o kojoj povredi prava je reč, u čemu se ista sastoji i da li je postojanje povrede utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako je odredbom člana 484. ZKP, propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje istog (član 485. stav 1.), a u slučaju isticanja razloga iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, da se uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda prava istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a što ovde nije slučaj, to zahtev branioca okr. Mirka Jovanovića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                           Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić