Апелациони суд у Београду, пресудом Кж1 1535/16 од 12.12.2016. године, одбио је као неосноване, између осталих, жалбе браниоца окр. Мирка Јовановића, адв. Радислава Маравића и браниоца окр. Николе Кинђа, адв. Петра Петрова и пресуду Вишег суда у Смедереву К.19/16 од 06.10.2016. године, потврдио.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су, и то:

-бранилац окр. Николе Кинђа, адв. Гордана Илић, због разлога из члана 485. став 1. тачка 1) у вези са чланом 438. став 1. тачка 5) Законика о кривичном поступку (ЗКП), са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и донесе одлуку предвиђену одредбом члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП,

-бранилац окр. Мирка Јовановића, адв. Радислав Маравић, не опредељујући у уводу захтева разлоге за подношење истог, са предлогом да Врховни касациони суд донесе пресуду којом ће у целини укинути правноснажну пресуду Вишег суда у Смедереву К.19/16 од 06.10.2016. године и предмет вратити на поновни поступак пред потпуно измењеним већем.

Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљених Николе Кинђа и Мирка Јовановића, па је нашао:

Захтеви за заштиту законитости бранилаца окривљених Николе Кинђа и Мирка Јовановића су недозвољени.

Бранилац окр. Николе Кинђа као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 5) ЗКП, са образложењем да је окривљеном као лицу албанске националности ускраћено право на употребу свог језика (албанског језика), да се окривљени у првостепеном поступку изјаснио да му не треба тумач јер разуме српски језик, али да окривљени не разуме у целости ћирилично писмо на којем су му уручивана писмена, као ни одређене речи, због чега није могао у даљем току поступка да изнесе одбрану и да се изјасни о жалби.

Међутим, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног у границама права која у кривичном поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП) могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке суда или јавног тужиоца и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 5) ЗКП, због чега је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Николе Кинђа недозвољен.

Бранилац окр. Мирка Јовановића у захтеву за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, мада је овако не опредељује, али то произилази из навода захтева да је побијана правноснажна пресуда нејасна и неразумљива и да не садржи разлоге о одлучним чињеницама. Наводима захтева да је окр. Мирку Јовановићу изречена драконска казна, имајући у виду да би се и у случају постојања кривичног дела за које је оптужен радило о посреднику који није остварио никакву корист, те да ранија осуда за неистоврсно кривично дело (недавање издржавања) не представља отежавајућу околност и да наведене околности уз личне и породичне прилике окривљеног указују да му није требало изрицати казну већу од минималне, бранилац овог окривљеног указује на повреду закона у смислу члана 441. став 1. ЗКП.

Надаље, бранилац окр. Мирка Јовановића у захтеву истиче да у односу на овог окривљеног нема доказа за радњу неовлашћеног набављања опојне дроге ради даље продаје, ни за посредовање у истој, као ни за држање и преношење опојне дроге и да чињенична утврђења у побијаној правноснажној пресуди у погледу начина извршења предметног кривичног дела нису поткрепљена доказима ни животно могућа, те оспорава оцену суда одбрне окр. Мирка Јовановића као неистините у погледу околности његовог упознавања са окр. Николом Кинђа и закључак суда о саизвршилаштву окривљених, односно о постојању свести и воље о заједничком деловању као супротан утврђењу да се окривљени Никола Кинђ и AA не познају и да не постоји веза између њих. Овим наводима захева бранилац окр. Мирка Јовановића у суштини оспорава правилност чињеничног стања утврђеног у побијаној правноснажној пресуди.

Како према одредби члана 485. став 4. ЗКП, повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) и члана 441. став 1. ЗКП, као ни погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање у правноснажној пресуди, нису дозвољени разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, односно браниоца окривљеног, то је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Мирка Јовановића у делу у којем је поднет из наведених разлога, недозвољен.

Бранилац окр. Мирка Јовановића у захтеву за заштиту законитости истиче и да је „повређен члан 485. став 1. тачка 3) ЗКП“ без образложења о којој повреди права је реч, у чему се иста састоји и да ли је постојање повреде утврђено одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права.

Како је одредбом члана 484. ЗКП, прописано да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење истог (члан 485. став 1.), а у случају истицања разлога из члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, да се уз захтев мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда права истакнута у захтеву за заштиту законитости, а што овде није случај, то захтев браниоца окр. Мирка Јовановића у овом делу нема законом прописан садржај.

Из изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тач. 2) и 3) ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                           Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић