Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Mikica Srećković, iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći o kojoj povredi zakona se konkretno radi, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i „postupi po odredbama člana 492. stav 1. tačka 2) ili tačka 1) ZKP“, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći o kojoj povredi se konkretno radi, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da ističe povredu iz člana 439. tačka 1) ZKP, ukazivanjem da u izreci pravnosnažne presude „nedostaje radnja izvršenja“, međutim ovu povredu obrazlaže činjenično, isticanjem da se pravnosnažna presuda zasniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na nepouzdanim dokazima - iskazima svedoka VV i GG, izvodeći sopstveni zaključak da krivica okrivljenog u toku postupka nije dokazana i da je utvrđena na osnovu pretpostavke suda da je okrivljeni preduzeo inkriminisanu radnju.

Iz iznetih navoda, dakle, proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona koja je pri tome opšteg karaktera, te da se, zahtevom suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                   Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić