Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Микица Срећковић, из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, не наводећи о којој повреди закона се конкретно ради, с тим што из образложења захтева произилази да указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и „поступи по одредбама члана 492. став 1. тачка 2) или тачка 1) ЗКП“, те да у смислу одредбе члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи, односно прекине.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим судом.

У конкретном случају, бранилац окривљеног АА, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, не наводећи о којој повреди се конкретно ради, с тим што из образложења захтева произилази да истиче повреду из члана 439. тачка 1) ЗКП, указивањем да у изреци правноснажне пресуде „недостаје радња извршења“, међутим ову повреду образлаже чињенично, истицањем да се правноснажна пресуда заснива на непотпуно утврђеном чињеничном стању и на непоузданим доказима - исказима сведока ВВ и ГГ, изводећи сопствени закључак да кривица окривљеног у току поступка није доказана и да је утврђена на основу претпоставке суда да је окривљени предузео инкриминисану радњу.

Из изнетих навода, дакле, произилази да се нижестепене пресуде суштински побијају због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа, што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, а због повреде закона.

Имајући у виду да је у поднетом захтеву само формално означена повреда закона која је при томе општег карактера, те да се, захтевом суштински указује на недозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                        За Председника већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                   Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић