Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, OJT Kruševac na ime troškova postupka iznos od 58.341,08 dinara, kao i da plati oštećenoj BB na ime nužnih troškova krivičnog postupka iznos od 181.687,50 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena BB, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 120/25 od 10.09.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Goran Kaličanin, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači u celini pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA, advokat Goran Kaličanin, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koje, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Međutim, navedene povrede zakona, branilac obrazlaže navodima da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno, da nije utvrđeno mesto izvršenja krivičnog dela, da u slučaju sumnje treba presuditi u korist okrivljenog. S tim u vezi ističe da ni sudski veštak nije mogao sa sigurnošću utvrditi mesto nezgode, da li je ista nastupila na pešačkom prelazu ili nekoliko parking mesta dalje, da policija nije bila odmah na licu mesta, da sud nije prihvatio iskaz suvozača okrivljenog – svedoka VV koji je jedini bio neposredni svedok, kao i se sud nije bavio propustima pešaka, niti je nepristrasno ocenio dokaze. Branilac ističe da sud nije pravilno utvrdio činjenično stanje, da je selektivno sagledan dokazni materijal, da su odlučne činjenice utvrđene na osnovu iskaza oštećene, te izvodi sopstvene zaključke u pogledu utvrđenih činjenica suprotne zaključcima nižestepenih sudova, na koji način polemiše sa činjeničnim pitanjima i dokazima u smislu člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac ističe povrede zakona iz člana 16. stav 2. ZKP, člana 428. ZKP, člana 424. ZKP i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 440. ZKP, kao i člana 16. stav 2. ZKP, člana 428. ZKP, člana 424. ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković