Кзз 1385/2025 2.4.1.21.2.3.11 одбацивање, недозвољени разлози

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1385/2025
18.11.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Бојане Пауновић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Машом Денић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези става 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Горана Каличанина, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу К 308/23 од 08.05.2025. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 120/25 од 10.09.2025. године, у седници већа одржаној дана 18.11.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Горана Каличанина, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу К 308/23 од 08.05.2025. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 120/25 од 10.09.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крушевцу К 308/23 од 08.05.2025. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. КЗ у вези става 289. став 3. у вези става 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци, коју да издржи по правноснажности пресуде, с тим да је одређено да ће се изречена казна затвора извршити тако што ће је окривљени АА издржавати у просторијама у којима станује, у ..., ул. ..., уз примену мере електронског надзора. Окривљени је упозорен да током издржавања казне затвора не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење казне затвора.

Истом пресудом, на основу члана 297. став 5. у вези става 3. ЗКП и члана 86. КЗ према окривљеном је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од шест месеци, рачунајући од дана правнснажности пресуде.

Окривљени је обавезан да на име паушала плати суду износ од 10.000,00 динара, ОЈТ Крушевац на име трошкова поступка износ од 58.341,08 динара, као и да плати оштећеној ББ на име нужних трошкова кривичног поступка износ од 181.687,50 динара, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док је оштећена ББ, ради остваривања имовинскоправног захтева, упућена на парницу.

Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 120/25 од 10.09.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Горан Каличанин, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан, укине побијане пресуде и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање или да преиначи у целини побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе за наведено кривично дело.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Горан Каличанин, као разлог подношења захтева за заштиту законитости, у образложењу захтева, истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП и повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, које, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости.

Међутим, наведене повреде закона, бранилац образлаже наводима да је чињенично стање погрешно утврђено, да није утврђено место извршења кривичног дела, да у случају сумње треба пресудити у корист окривљеног. С тим у вези истиче да ни судски вештак није могао са сигурношћу утврдити место незгоде, да ли је иста наступила на пешачком прелазу или неколико паркинг места даље, да полиција није била одмах на лицу места, да суд није прихватио исказ сувозача окривљеног – сведока ВВ који је једини био непосредни сведок, као и се суд није бавио пропустима пешака, нити је непристрасно оценио доказе. Бранилац истиче да суд није правилно утврдио чињенично стање, да је селективно сагледан доказни материјал, да су одлучне чињенице утврђене на основу исказа оштећене, те изводи сопствене закључке у погледу утврђених чињеница супротне закључцима нижестепених судова, на који начин полемише са чињеничним питањима и доказима у смислу члана 440. ЗКП.

Поред тога, бранилац истиче повреде закона из члана 16. став 2. ЗКП, члана 428. ЗКП, члана 424. ЗКП и повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП.

Имајући у виду да повреде закона на које указује одбрана из члана 440. ЗКП, као и члана 16. став 2. ЗКП, члана 428. ЗКП, члана 424. ЗКП, члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП, не представљају законске разлоге у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца, то је исти оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић