Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA, adv. Dragana Arsića, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionom sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Odredbom člana 71. tačka 5) ZKP propisano je da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. To znači da su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, iz čega sledi da je branilac ovlašćen da procesne radnje, dakle i podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao vanrednog pravnog leka, preduzima isključivo u korist okrivljenog.

U konkretnom slučaju, branilac okr. AA, adv. Dragan Arsić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz čl. 265. stav 1. i 266. ZKP, za koje smatra da su učinjene time što su pobijanim pravnosnažnim rešenjima troškovi prvostepenog i drugostepenog postupka u kojima je on postupao kao branilac okrivljenog priznati drugom braniocu koji je postupao samo povodom zahteva za zaštitu zakonitosti i kome je okrivljeni dao ovlašćenje da ih primi, iako ni jedna odredba ZKP po stavu branioca ne predviđa da nagrada za odbranu okrivljenog, u slučaju kada pada na teret budžetskih sredstava suda, pripada okrivljenom, kako pogrešno zaključuje sud.

Iz izloženih navoda zahteva proizilazi da je branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u svoje ime i u svoju korist zbog povreda zakona učinjenih na njegovu štetu, a ne na štetu okrivljenog, na što po zakonu nije ovlašćen u smislu napred citiranih zakonskih odredaba, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog nije ovlašćeno lice za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka koji može podneti isključivo u korist okrivljenog, zbog čega je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 483. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                 Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić