Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окр. АА, адв. Драгана Арсића, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у овом законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана, прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Према одредби члана 485. став 4. ЗКП, због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационом судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Одредбом члана 71. тачка 5) ЗКП прописано је да бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени. То значи да су права браниоца ограничена правима која у поступку има окривљени, из чега следи да је бранилац овлашћен да процесне радње, дакле и подношење захтева за заштиту законитости као ванредног правног лека, предузима искључиво у корист окривљеног.

У конкретном случају, бранилац окр. АА, адв. Драган Арсић, поднео је захтев за заштиту законитости због повреда закона из чл. 265. став 1. и 266. ЗКП, за које сматра да су учињене тиме што су побијаним правноснажним решењима трошкови првостепеног и другостепеног поступка у којима је он поступао као бранилац окривљеног признати другом браниоцу који је поступао само поводом захтева за заштиту законитости и коме је окривљени дао овлашћење да их прими, иако ни једна одредба ЗКП по ставу браниоца не предвиђа да награда за одбрану окривљеног, у случају када пада на терет буџетских средстава суда, припада окривљеном, како погрешно закључује суд.

Из изложених навода захтева произилази да је бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости поднео у своје име и у своју корист због повреда закона учињених на његову штету, а не на штету окривљеног, на што по закону није овлашћен у смислу напред цитираних законских одредаба, па по налажењу Врховног касационог суда бранилац окривљеног није овлашћено лице за подношење овог ванредног правног лека који може поднети искључиво у корист окривљеног, због чега је предметни захтев за заштиту законитости недозвољен.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези са чланом 483. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                                         Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                                 Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић