Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u vezi sa odredbom člana 16. stav 5. ZKP i člana 144. KZ, pri čemu se kao „nezakoniti dokaz“ označava „fotografija u boji bez datuma“ na kojoj su prikazani lovci ispred lovačkog doma u ... Opština ... sa tri položene - odstreljene divlje svinje koja, po stavu odbrane, nije pribavljena na zakonom predviđeni način, zbog čega bi trebala da bude izdvojena iz spisa predmeta. Suprotnim odnosom nižestepenih sudova, kada istoj fotografiji poklanjaju veru i uzimaju je kao osnov za donošenje pobijanih osuđujućih presuda, nižestepeni sudovi su se stavili na stranu optužbe.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane.

Naime, predmetna fotografija odnosno isprava, kako to propisuje član 112. stav 26. Krivičnog zakonika „svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose“, je pribavljena od ovlašćenog organa - MUP RS PU Čačak PS Gornji Milanovac i uz krivičnu prijavu Ku 271/18 od 09.03.2019. godine je dostavljena na dalje postupanje nadležnom državnom organu Višem javnom tužiocu u Čačku. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se radi o dokazu koji niti sam po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti niti sa Ustavom RS niti sa ZKP. Takođe, predmetni dokaz je, između ostalih dokaza, izveden na glavnom pretresu održanom 27.03.2019. godine, u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca advokata Čeda Mikačevića, koji na izvedene dokaze nisu izneli primedbe. Iz navedenih razloga su suprotni navodi, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog, advokat Dejan Ćasić ukazuje i na povredu odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje „član 485. stav 1.“, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, pri čemu branilac okrivljenog nije naveo razlog za podnošenje zahteva niti je uz zahtev dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog nema propisan sadržaj, u odnosu na napred navedene povrede zakona.

Takođe, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da okrivljeni u vlasništvu, nema lovačko niti bilo kakvo drugo vatreno oružje te da je u nedostatku materijanog dokaza tj. lovačke puške koja nije mogla biti veštačena sud osuđujuću presudu doneo samo na osnovu svedočenja tri lica koja su imala lične razloge da daju iskaze protiv okrivljenog i dr, čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP.

Kako ukazivanje na odredbu člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je zahtev u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić