Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, adv. Milan Petrović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Viši sud u Pirotu donošenjem presude Kž1 111/19 od 22.11.2019. godine, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je sa presudom tog suda Kž1 48/19 od 20.05.2019. godine, istovetne sadržine, sa izmenama u pogledu sudskog veća, te da je sud povredio zakon na štetu okrivljenog, jer je dva puta odlučivao o istoj pravnoj stvari, tj. da se radi o stvari koja je pravnosnažno presuđena, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Iz spisa predmeta proizlazi da je protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Pirotu 5K 455/16 od 24.01.2019. godine i Višeg suda u Pirotu Kž1 48/19 od 20.05.2019. godine, branilac okrivljenog AA, adv. Milan Petrović, Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, koji je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 739/19 od 05.09.2019. godine usvojen kao osnovan i ukinuta pravnosnažna presuda Višeg suda u Pirotu Kž1 48/19 od 20.05.2019. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje, nakon čega je Viši sud u Pirotu doneo pravnosnažnu presudu Kž1 111/19 od 22.11.2019. godine kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, adv. Milana Petrovića i presuda Osnovnog suda u Pirotu 5K 455/16 od 24.01.2019. godine, potvrđena.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen, ili je osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7, Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano, da se nikome ne sme suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo.

Polazeći od navedenog, a kako to proizlazi iz spisa predmeta, presuda Višeg suda u Pirotu Kž1 48/19 od 20.05.2019. godine je ukinuta presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 739/19 od 05.09.2019. godine, nakon čega je doneta pravnosnažna presuda Višeg suda u Pirotu Kž1 111/19 od 22.11.2019. godine, protiv koje je branilac okrivljenog podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, pa po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju ne može se raditi o presuđenoj stvari kako se to zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ističe.

Naime, ukidanjem presude Višeg suda u Pirotu Kž1 48/19 od 20.05.2019. godine, ista je uklonjena iz pravnog saobraćaja i samim tim ta presuda nije pravnosnažna (što je osnovni uslov da bi se radilo o presuđenoj stvari), pa shodno tome, navedena presuda nije presuđena stvar u odnosu na pobijanu pravnosnažnu presudu Višeg suda u Pirotu Kž1 111/19 od 22.11.2019. godine, tj. istom nije dva puta odlučivano o istoj pravnoj stvari, odnosno da se radi o stvari koja je pravnosnažno presuđena, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda presuda Višeg suda u Pirotu Kž1 48/19 od 20.05.2019. godine, nije pravnosnažna, nije presuđena stvar u odnosu na pobijanu pravnosnažnu presudu Višeg suda u Pirotu Kž1 111/19 od 22.11.2019. godine, protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, člana 4. stav 1. ZKP, i člana 4. stav 1. Protokola 7. uz Evropsku Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić