Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адв. Милан Петровић, у захтеву за заштиту законитости истиче да је Виши суд у Пироту доношењем пресуде Кж1 111/19 од 22.11.2019. године, учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, јер је са пресудом тог суда Кж1 48/19 од 20.05.2019. године, истоветне садржине, са изменама у погледу судског већа, те да је суд повредио закон на штету окривљеног, јер је два пута одлучивао о истој правној ствари, тј. да се ради о ствари која је правноснажно пресуђена, а Врховни касациони суд овакве наводе оцењује неоснованим.

Из списа предмета произлази да је против правноснажне пресуде Основног суда у Пироту 5К 455/16 од 24.01.2019. године и Вишег суда у Пироту Кж1 48/19 од 20.05.2019. године, бранилац окривљеног АА, адв. Милан Петровић, Врховном касационом суду поднео захтев за заштиту законитости, који је пресудом Врховног касационог суда Кзз 739/19 од 05.09.2019. године усвојен као основан и укинута правноснажна пресуда Вишег суда у Пироту Кж1 48/19 од 20.05.2019. године и предмет враћен истом суду на поновно одлучивање, након чега је Виши суд у Пироту донео правноснажну пресуду Кж1 111/19 од 22.11.2019. године којом је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адв. Милана Петровића и пресуда Основног суда у Пироту 5К 455/16 од 24.01.2019. године, потврђена.

Одредбом члана 4. став 1. ЗКП је прописано да нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен, или је осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен.

Одредбом члана 4. став 1. Протокола 7, Конвенције за заштиту људских права и основних слобода је прописано, да се никоме не сме судити нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело због кога је већ био правноснажно ослобођен или осуђен у складу са законом и кривичним поступком.

Одредбом члана 34. став 4. Устава Републике Србије, прописано је да нико не може да буде гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен, те да истим забранама подлеже вођење поступка и за неко друго кажњиво дело.

Полазећи од наведеног, а како то произлази из списа предмета, пресуда Вишег суда у Пироту Кж1 48/19 од 20.05.2019. године је укинута пресудом Врховног касационог суда Кзз 739/19 од 05.09.2019. године, након чега је донета правноснажна пресуда Вишег суда у Пироту Кж1 111/19 од 22.11.2019. године, против које је бранилац окривљеног поднео захтев за заштиту законитости, па по оцени Врховног касационог суда у конкретном случају не може се радити о пресуђеној ствари како се то захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног неосновано истиче.

Наиме, укидањем пресуде Вишег суда у Пироту Кж1 48/19 од 20.05.2019. године, иста је уклоњена из правног саобраћаја и самим тим та пресуда није правноснажна (што је основни услов да би се радило о пресуђеној ствари), па сходно томе, наведена пресуда није пресуђена ствар у односу на побијану правноснажну пресуду Вишег суда у Пироту Кж1 111/19 од 22.11.2019. године, тј. истом није два пута одлучивано о истој правној ствари, односно да се ради о ствари која је правноснажно пресуђена, како се то неосновано истиче у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Из наведених разлога, по оцени Врховног касационог суда пресуда Вишег суда у Пироту Кж1 48/19 од 20.05.2019. године, није правноснажна, није пресуђена ствар у односу на побијану правноснажну пресуду Вишег суда у Пироту Кж1 111/19 од 22.11.2019. године, против које је поднет захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 34. став 4. Устава Републике Србије, члана 4. став 1. ЗКП, и члана 4. став 1. Протокола 7. уз Европску Конвенцију о заштити људских права и основних слобода, па се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је доношењем побијане правноснажне пресуде учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записнчар – саветник                                                                                                                                Председник већа – судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                                                          Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић