Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Elvira Henjića-advokat Zlatan Kurtović zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. stav 1., 84. i 85. stav 3. do 5. i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati tom sudu na ponovno odlučivanje. Branilac je još predložio da se odredi prekid izvršenja kazne izrečene pobijanim presudama.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocena navoda izloženih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Elvira Henjića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati i to na zapisnicima o saslušanju okrivljene AA pred PU u Novom Pazaru i pred zamenikom VJT u Novom Pazaru. Obrazlažući svoje navode, branilac ističe da iz zapisnika o saslušanju okrivljene AA u policiji proizilazi da je saslušanje izvršeno u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, a da se okrivljena nije izričito izjasnila o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, čime je u konkretnom slučaju povređena odredba člana 85 stav 3. i 5. ZKP. Pored navedenog, saslušanje okrivljene AA pred zamenikom VJT je izvršeno u odsustvu branioca, čime je povređena odredba člana 85.stav 4. ZKP. Na kraju, branilac je istakao i da je okrivljena AA iskaze u policiji i pred zamenikom tužioca opovrgla na glavnom pretresu, a da prilikom davanja navedenih iskaza, okrivljenom Elviru Henjiću i njegovom braniocu, nije data mogućnost da neposredno okrivljenoj AA postavljaju pitanja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Elvira Henjića, advokata Zlatana Kurtovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 85.stav 3.ZKP je propisano da će se okrivljeni pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu, ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama tog zakonika, a stavom 4. istog člana da se okrivljeni može saslušati u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, ako uredno pozvani branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju, a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca, ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio pristup branioca u roku od 24 časa od časa kada je poučen o ovom pravu, osim u slučaju obavezne odbrane.

Odredbom člana 85.stav 5. ZKP je propisano da ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz stava 2. ovog člana ili izjava okrivljenog iz stava 3. ovog člana o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik ili ako je postupljeno protivno stavu 4. ovog člana ili ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. ovog zakonika, na iskazu okrivljenog se ne može zasnivati sudska odluka.

Nasuprot izloženim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Elvira Henjića, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su navedeni zapisnici sačinjeni u skladu sa odredbama zakonika o krivičnom postupku. Ovo iz razloga što je u zapisniku o saslušanju okrivljene AA u PU Novi Pazar od 28.05.2021. godine konstatovano da je okrivljena poučena o svojim pravima u predistražnom postupku, između ostalog o pravu na branioca, a nakon što je upitana da se izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će joj ako ne izabere branioca, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, okrivljena se izjasnila da želi da joj se angažuje branilac po službenoj dužnosti. Pored toga, u zapisniku je još navedeno da je okrivljena pristala da svoj iskaz da u prisustvu branioca po službenoj dužnosti advokata Rašita Pepića, te da joj je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem.

Imajući u vidu da je okrivljena AA prihvatila branioca po službenoj dužnosti advokata Rašita Pepića, a koji ju je u kasnijem toku postupka na glavnom pretresu branio u svojstvu izabranog branioca, očigledno je da njen iskaz dat u prisustvu branioca po službenoj dužnosti nije mogao dovesti do nepovoljnijeg položaja okrivljene niti uticati na pravičnost krivičnog postupka u celini.

Iz zapisnika o saslušanju okrivljene AA pred zamenikom Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru od 30.05.2021.godine proizilazi da je okrivljenoj prilikom saslušanja bilo stavljeno na teret da je izvršila krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje delo je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Kako je odredbom člana 74. stav 1. tačka 2) KZ propisano da okrivljeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, od prvog saslušanja do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, iz navedenog proizilazi zaključak da prilikom saslušanja okrivljene AA pred zamenikom javnog tužioca, odbrana nije bila obavezna. Pored toga, u samom zapisniku je konstatovano da je okrivljena upoznata sa pravom da može imati branioca, ali da u ovom slučaju nije obavezna odbrana, a da je okrivljena bila saglasna da će odbranu izneti sama bez prisustva branioca, te su navodi zahteva ocenjeni neosnovanim s obzirom da je prilikom saslušanja okrivljene AA i u policiji i u tužilaštvu postupljeno u skladu sa odredbama člana 85.stav 3. do 5.ZKP.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da upozorenja koja su data okrivljenoj AA od strane organa postupka i njeno izjašnjenje o prisustvu branioca, advokata Rašita Pepića, u konkretnom slučaju, ispunjavaju standarde propisane članom 85.stav 3.ZKP, pa navedeni zapisnik o saslušanju, suprotno navodima zahteva, predstavlja zakonit dokaz.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, iz razloga što je okrivljeni Elvir Henjić prvostepenom presudom oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, tako što je kao ovisnik od opijata prodao okrivljenoj AA tabletu buprenofrina, koju je preko recepta nabavio radi sopstvenog lečenja, iz čega po mišljenju branioca, i prema navodima prvostepenog suda proizilazi da su se predmetne tablete kod okrivljenog našle radi sopstvene upotrebe. Branilac kao ključnu okolnost u prilog navodima da u konkretnom slučaju nisu ostvareni elementi predmetnog krivičnog dela, ističe svrhu nabavke predmetnih tableta, odnosno da su iste nabavljene na legalan način, u svrhu lečenja od zavisnosti od droge. Po oceni branioca, u presudi je bilo neophodno navesti i blanketni propis, koji propisuje koje su supstance i preparati proglašeni za opojnu drogu, s obzirom da se buprenofrin može koristiti i kao lek, shodno Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Elvira Henjića se ni u ovom delu ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 246 stav 1. KZ je propisano da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Imajući u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Pazaru K.br.17/22 od 07.09.2022. godine proizilazi da je okrivljeni Elvir Henjić “dana 28.05.2021. godine...postupajući sa direktnim umišljajem, kada je bio svestan značaja dela koje čini, dok mu je sposobnost kontrole postupaka bila umanjena, ali ne bitno, neovlašćeno prodao supstance koje su proglašene za opojne droge i to okrivljenoj AA, na taj način što ga je okrivljena AA kontaktirala sms porukom...a zatim oko 13,30 časova došla do kuće Elvira Henjića...gde joj je za iznos od 1.500,00 dinara okrivljeni Elvir Henjić prodao jednu tabletu buprenorfina...koja supstanca se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih i zabranjenih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, „Sl.glasnik“ RS br.38/2019 od 31.05.2019. godine, pri čemu je bio svestan da su radnje koje je preduzeo zabranjene“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1.KZ, zbog kog je pravnosnažno oglašen krivim.

Kako je dakle, u konkretnom slučaju u izreci pobijane presude navedeno da je okrivljeni Elvir Henjić na opisani način neovlašćeno prodao supstance koje su proglašene za opojne droge i to jednu tabletu buprenofrina za iznos od 1.500,00 dinara i navedeno da se supstanca buprenorfin nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih i zabranjenih supstanci, ispunjeni su svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 246.stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Pri tome, okrivljeni je oglašen krivim za jednu od alternativno propisanih radnji predmetnog krivičnog dela - radnju prodaje, a ne radnju držanja radi prodaje opojne droge, pa se zbog svega navedenog, suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjuju neosnovanim.

Imajući navedeno u vidu, samim tim su neosnovani i navodi zahteva vezano za povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić