Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 235/22 od 28.12.2022. godine delimičnim usvajanjem žalbe OJT u Požegi preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o krivičnoj sankciji u stavu prvom izreke, pa je okrivljeni AA zbog produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 2 (dva) meseca i određeno je da će, ako okrivljeni navedenu kaznu ne plati u ostavljenom roku, ista biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 (šest) meseci, dok su, u preostalom delu žalba OJT u Požegi, kao i žalba branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Čakarević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede odredbe člana 16. stav 1. i 5. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude u osuđujućem delu ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati presuda, označava nalaz i mišljenje veštaka Dragoslava Arsovića. Kao razlog nezakonitosti navedenog dokaza branilac ističe da je prilikom njegove izrade veštak koristio dokaze pribavljene radom policije, u smislu člana 288. ZKP, iako za to nije bio ovlašćen, jer se radi o dokazima koji ne mogu biti korišćeni prilikom donošenja odluke, pa samim tim ni prilikom izrade nalaza i mišljenja veštaka, zbog čega je navedeni nalaz, kao dokaz na kome se ne može zasnivati sudska odluka, morao biti izdvojen iz spisa predmeta, shodno članu 237. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom Osnovnog suda u Požegi K 223/20 od 10.06.2021. godine određeno veštačenje preko veštaka građevinske struke Dragoslava Arsovića na okolnosti koliko je dopremljeno frezovanog asfalta na deponiju „Jelen Do“, a na osnovu dokumentacije u spisima predmeta, da li je sa te deponije i kada odvožen frezovani asfalt po nalogu ovlašćenih lica. Po navedenoj naredbi je postupljeno i sudu je dostavljen nalaz i mišljenje veštaka Dragoslava Arsovića u kom je imenovani veštak dao odgovore na tražena pitanja.

Pored ovoga iz spisa proizilazi da su u cilju utvrđivanja navedenih okolnosti pred sudom, pre određivanja veštačenja, ispitani brojni svedoci, pri čemu je veći broj svedoka ispitan i pred javnim tužiocem.

U nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke Dragoslava Arsovića navedeno je da je prilikom njegove izrade korišćena sudska dokumentacija i to rad policijskih službenika, potvrde o oduzetim predmetima, kao i iskazi svedoka.

Međutim, iz sadržine samog nalaza i datog mišljenja, ne proizilazi da se veštačenje zasniva na radu policijskih službenika ili na drugom materijalu koji je u skladu sa načinom prikupljanja, operativnog karaktera policijskih službenika, niti je sadržina takvog materijala navedena u samom nalazu veštaka. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da je u predmetnom nalazu i mišljenju samo paušalno navedeno da je prilikom njegove izrade korišćen rad policijskih službenika, ni na koji način ne kompromituje nalaz i mišljenje niti utiče na njegovu zakonitost. Ovo stoga, što je isti dat nakon ispitivanja svedoka, koji su pred sudom i javnim tužiocem ispitani u skladu sa zakonskim odredbama o ispitivanju svedoka i izneli svoja saznanja i opažanja u vezi sa predmetom veštačenja, iz čega proizilazi da je svoje mišljenje o količini strugane asfaltne mase koja je odvezena sa deponije „Jelen Do“ i njegovoj vrednosti, veštak dao na osnovu kako tih iskaza tako i ostale sudske dokumentacije (kako je to navedeno u samom nalazu), koja po oceni ovog suda ima procesnopravnu vrednost i koja je mogla biti korišćena prilikom izrade nalaza i mišljenja veštaka u cilju obavljanja zadatka veštačenja.

Kako je veštačenje obavljeno na osnovu naredbe suda, od strane veštaka građevinske struke, ovlašćenog za davanje nalaza i mišljenja, koji je isto dao saglasno pravilima struke i u skladu sa odredbama člana 113. do 124. ZKP, te kako je u potpunosti postupljeno prema naredbi suda, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovako sprovedeno veštačenje predstavlja dokaz koji se zasniva na Zakoniku o krivičnom postupku, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, osporavajući izvedene dokaze i njihovu ocenu, ukazuje na povredu odredbe člana 16. stav 1. i 5. ZKP, međutim, kako povrede navedenih odredaba, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu tih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić