Кзз 180/2023 одбија се ззз; 438 ст. 2 тач. 1 зкп

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 180/2023
09.03.2023. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Невенке Важић, Бате Цветковића и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Андреом Јаковљевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због продуженог кривичног дела крађа из члана 203. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ђорђа Чакаревића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Пожеги К 223/20 од 24.10.2022. године и Вишег суда у Ужицу Кж1 235/22 од 28.12.2022. године, у седници већа одржаној дана 09.03.2023. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ђорђа Чакаревића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Пожеги К 223/20 од 24.10.2022. године и Вишег суда у Ужицу Кж1 235/22 од 28.12.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожеги К 223/20 од 24.10.2022. године, у ставу првом, окривљени АА оглашен је кривим због продуженог кривичног дела крађа из члана 203. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика па му је изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 5 (пет) месеци и истовремено је одређено да се иста неће извршити уколико окривљени за време проверавања у трајању од 1 (једне) године од дана правноснажности пресуде, не учини ново кривично дело и обавезан је окривљени да накнади трошкове кривичног поступка у корист буџетских средстава суда у износу од 17.099,49 динара, као и да на име паушала плати износ од 10.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. У ставу другом, окривљени је на основу члана 423. тачка 2) ЗКП, ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дело неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, док трошкова кривичног поступка у овом делу није било, а оштећено привредно друшво МБА „Ратко Митровић – Нискоградња“ д.о.о. Београд је ради остваривања имовинскоправног захтева упућено на парницу.

Пресудом Вишег суда у Ужицу Кж1 235/22 од 28.12.2022. године делимичним усвајањем жалбе ОЈТ у Пожеги преиначена је првостепена пресуда у делу одлуке о кривичној санкцији у ставу првом изреке, па је окривљени АА због продуженог кривичног дела крађа из члана 203. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осуђен на новчану казну у износу од 300.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 2 (два) месеца и одређено је да ће, ако окривљени наведену казну не плати у остављеном року, иста бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од 6 (шест) месеци, док су, у преосталом делу жалба ОЈТ у Пожеги, као и жалба браниоца окривљеног одбијене као неосноване и у непреиначеном делу првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Ђорђе Чакаревић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и повреде одредбе члана 16. став 1. и 5. ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и укине побијане пресуде у осуђујућем делу или да исте преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе због кривичног дела из члана 203. став 1. Кривичног законика.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу у складу са чланом 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву као незаконит доказ на коме се не може заснивати пресуда, означава налаз и мишљење вештака Драгослава Арсовића. Као разлог незаконитости наведеног доказа бранилац истиче да је приликом његове израде вештак користио доказе прибављене радом полиције, у смислу члана 288. ЗКП, иако за то није био овлашћен, јер се ради о доказима који не могу бити коришћени приликом доношења одлуке, па самим тим ни приликом израде налаза и мишљења вештака, због чега је наведени налаз, као доказ на коме се не може заснивати судска одлука, морао бити издвојен из списа предмета, сходно члану 237. ЗКП.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости нису основани.

Из списа предмета произилази да је наредбом Основног суда у Пожеги К 223/20 од 10.06.2021. године одређено вештачење преко вештака грађевинске струке Драгослава Арсовића на околности колико је допремљено фрезованог асфалта на депонију „Јелен До“, а на основу документације у списима предмета, да ли је са те депоније и када одвожен фрезовани асфалт по налогу овлашћених лица. По наведеној наредби је поступљено и суду је достављен налаз и мишљење вештака Драгослава Арсовића у ком је именовани вештак дао одговоре на тражена питања.

Поред овога из списа произилази да су у циљу утврђивања наведених околности пред судом, пре одређивања вештачења, испитани бројни сведоци, при чему је већи број сведока испитан и пред јавним тужиоцем.

У налазу и мишљењу вештака грађевинске струке Драгослава Арсовића наведено је да је приликом његове израде коришћена судска документација и то рад полицијских службеника, потврде о одузетим предметима, као и искази сведока.

Међутим, из садржине самог налаза и датог мишљења, не произилази да се вештачење заснива на раду полицијских службеника или на другом материјалу који је у складу са начином прикупљања, оперативног карактера полицијских службеника, нити је садржина таквог материјала наведена у самом налазу вештака. По оцени Врховног касационог суда, околност да је у предметном налазу и мишљењу само паушално наведено да је приликом његове израде коришћен рад полицијских службеника, ни на који начин не компромитује налаз и мишљење нити утиче на његову законитост. Ово стога, што је исти дат након испитивања сведока, који су пред судом и јавним тужиоцем испитани у складу са законским одредбама о испитивању сведока и изнели своја сазнања и опажања у вези са предметом вештачења, из чега произилази да је своје мишљење о количини стругане асфалтне масе која је одвезена са депоније „Јелен До“ и његовој вредности, вештак дао на основу како тих исказа тако и остале судске документације (како је то наведено у самом налазу), која по оцени овог суда има процесноправну вредност и која је могла бити коришћена приликом израде налаза и мишљења вештака у циљу обављања задатка вештачења.

Како је вештачење обављено на основу наредбе суда, од стране вештака грађевинске струке, овлашћеног за давање налаза и мишљења, који је исто дао сагласно правилима струке и у складу са одредбама члана 113. до 124. ЗКП, те како је у потпуности поступљено према наредби суда, то по оцени Врховног касационог суда овако спроведено вештачење представља доказ који се заснива на Законику о кривичном поступку, супротно наводима захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, па побијане пресуде нису донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Осталим наводима, бранилац окривљеног у поднетом захтеву, оспоравајући изведене доказе и њихову оцену, указује на повреду одредбе члана 16. став 1. и 5. ЗКП, међутим, како повреде наведених одредаба, не представљају законске разлоге, због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца због повреде закона, Врховни касациони суд се у разматрање и оцену тих навода захтева за заштиту законитости није упуштао.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић