Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljena može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljene se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koja je, po stavu odbrane, učinjena tako što je sud okrivljenu AA suprotno odredbi člana 264. stav 3. ZKP obavezao da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 91.971,00 dinara, a okrivljenog BB iznos od 138.773,00 dinara, a ne iznos od 4.000,00 dinara što predstavlja polovinu troškova za pristup svedoka VV, isticanjem da bi svi ostali troškovi krivičnog postupka trebalo da padnu na teret okrivljenog BB jer je upravo ovaj okrivljeni predložio saslušanje svedoka GG, DD, ĐĐ i tražio troškove veštačenja neregistrovanog vozila. Pored toga, branilac okrivljene AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao je da je navedena povreda iz člana 264. stav 3. ZKP učinjena i time što je okrivljena obavezana da na ime paušala plati iznos od 20.000,00 dinara što predstavlja maksimalni iznos sudskog paušala, već je trebala biti obavezana na plaćanje manjeg iznosa, s obzirom na trajanje i složenost krivičnog postupka i lične i imovinske prilike okrivljene.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se, iako se podnetim zahtevom obrazlaže povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 264. stav 3. ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, iznetim navodima osporavaju činjenična utvrđenja suda u redovnom krivičnom postupku, odnosno visina dosuđenog novčanog iznosa za svakog od okrivljenih ponaosob, čime se ukazuje na odredbu člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je podneti zahtev ocenjen kao nedozvoljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić