Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљена може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

Поднетим захтевом браниоца окривљене се указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, која је, по ставу одбране, учињена тако што је суд окривљену АА супротно одредби члана 264. став 3. ЗКП обавезао да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 91.971,00 динара, а окривљеног ББ износ од 138.773,00 динара, а не износ од 4.000,00 динара што представља половину трошкова за приступ сведока ВВ, истицањем да би сви остали трошкови кривичног поступка требало да падну на терет окривљеног ББ јер је управо овај окривљени предложио саслушање сведока ГГ, ДД, ЂЂ и тражио трошкове вештачења нерегистрованог возила. Поред тога, бранилац окривљене АА, у поднетом захтеву за заштиту законитости указао је да је наведена повреда из члана 264. став 3. ЗКП учињена и тиме што је окривљена обавезана да на име паушала плати износ од 20.000,00 динара што представља максимални износ судског паушала, већ је требала бити обавезана на плаћање мањег износа, с обзиром на трајање и сложеност кривичног поступка и личне и имовинске прилике окривљене.

Врховни касациони суд налази да се, иако се поднетим захтевом образлаже повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 264. став 3. ЗКП, која представља законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, изнетим наводима оспоравају чињенична утврђења суда у редовном кривичном поступку, односно висина досуђеног новчаног износа за сваког од окривљених понаособ, чиме се указује на одредбу члана 440. ЗКП, која не представља законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, те је поднети захтев оцењен као недозвољен.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                        Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић